Glin Simons proveo je 50 godina u zatvoru iako je bio nevin. Njegova priča sada jako je potresna. Glin Simons je zurio kroz prozor suvozača automobila dok je putovao auto-putem do Tulse u Oklahomi sa svojim prijateljem. Njegov pogled se fiksirao na noćnom nebu prožetom velikim brojem svetlih zvezda. Ovaj 70-godišnjak sada doživljava prizor koji nije mogao videti gotovo pola veka, nakon što je veći deo svog života proveo u zatvoru jer je bio nepravedno optužen,za ubistvo, izveštava BBC. “Takve stvari poput posmatranja promene godišnjih doba, opadanja lišća, jednostavne su radosti koje nisam mogao iskusiti u zatvoru. Nisam mogao uživati u tim trenucima. Nisam ih mogao videti”, ističe Simons za BBC. “Ove sitnice me ispunjavaju radošću.” Simons je pušten iz zatvora u julu 2023. godine, a u decembru iste godine proglašen je nevinim za ubistvo Kerolin Sju Rodžers iz 1974. godine. Ova presuda je postala najduža poznata pogrešna presuda u Americi. Njegova zatvorska kazna je poništena nakon što je okružni sud odlučio da tužioci nisu dostavili sve dokaze odbrane, uključujući i informaciju da je svedokinja identifikovala druge osumnjičene. On je imao 22 godine kada su on i Don Roberts bili optuženi, proglašeni krivim i osuđeni na smrt 1975. godine, a kasnije im je kazna preinačena u doživotni zatvor. Simons je razgovarao s BBC-om o nedavno pronađenoj slobodi, njegovoj trenutnoj borbi s rakom u četvrtom stadijumu i nadi koja ga je vodila kroz 48 godina iza rešetaka. “Kada ste nevini, to vam pomaže da očuvate veru”, izjavio je. “Nije istina da nisam gubio veru, to se dešavalo mnogo puta. Ali to je poput gume – vi se zategnete i vratite.”
U januaru 1975. godine, Simons je bio jedan od nekoliko ljudi uhapšenih na zabavi pod optužbama za pljačku koje su kasnije otkrivene kao neosnovane, kako je izjavio. Bio je priveden, a zatim su mu policajci tražili da se pojavi u postrojenju kako bi ga oštećena strana prepoznala kao potencijalnog krivca za ubistvo Kerolin Sju Rodžers koje se dogodilo mesec dana ranije, tokom pljačke podruma pića u predgrađu Oklahoma Sitija. Ovo ubistvo, u kojem je Rodžers, prodavačica u radnji, bila upucana u glavu, još uvek nije rešeno. “Tada sam imao 21 godinu i nisam imao prethodno iskustvo sa pravosudnim sistemom”, izjavljuje Simons. “Nisam znao da imam pravo na advokata ili pravo da to odbijem. Bio sam potpuno nesvestan svega.” Žena koja je bila žrtva upućena je da identifikuje osumnjičenog iz reda postavljenih potencijalnih krivaca samo nekoliko dana nakon izlaska iz bolnice, tvrdi Simons. On tvrdi da ga ona nije identifikovala, već je ukazala na karakteristike najmanje trojice drugih osoba u redu, kako mu je objasnio njegov advokat Džo Norvud. Ipak, Simons, koji tvrdi da je bio u Luizijani u vreme ubistva, osuđen je na smrtnu kaznu. “Ja ne nazivam to pogrešnom presudom. To nije bila greška. To je bilo namerno delo. Bila je to svesna zloupotreba pravde”, tvrdi Simons. To se dešavalo 1975. godine u Oklahomi, gde je, kako kaže Simons, rasna atmosfera još uvek bila značajna, s obzirom na to da je on crnačkog porekla. On dodaje da je policija “imala pritisak zbog nerešenih slučajeva koji su se gomilali u njihovim dosijeima”. Prema Nacionalnom registru oslobađanja od krivice, crnci u Americi imaju oko 7,5 puta veće šanse da budu pogrešno osuđeni za ubistvo u poređenju s belcima. Simons kaže da je imao dana u zatvoru kada bi “izgubio razum”. Doživeo je napade anksioznosti, a kako je stario, bilo je teško održati nadu da će ljaga s njegovog imena biti skinuta. “Gledajući kako ljudi oko vas umiru sve vreme, pravite račun u svojoj glavi”, kaže on. Simonsa je čekala još jedna teška vest – dijagnoza raka jetre stigla je samo godinu dana pre nego što je oslobođen, što je bila njegova druga borba s ovom bolešću. Stavljen je na listu čekanja za lečenje, ali nije mogao da prima hemoterapiju dok ne napusti zatvor. Tokom tog vremena, rak se proširio, tvrdi Simons. “Borba da budem oslobođen postala je još intenzivnija. Počinjete gubiti veru, ali kod mene to nikada ne traje dugo”, zaključuje on.
Od trenutka kada je napustio zatvor ,Simons je proživeo vrtlog emocija, a najizraženija među njima je zahvalnost, istakao je on. Božić je proveo sa sinom, troje unuka i sedmoro praunuka, opisujući to kao predivno iskustvo, puno prvih zajedničkih trenutaka. Ipak, njegova radost je pomućena osećajem gorčine zbog decenija koje je izgubio. Simons nije dobio izvinjenje od države Oklahome i napustio je zatvor bez ličnih stvari i finansijskih sredstava za osnovne potrebe i medicinsku pomoć. Iako nepravedno osuđeni pojedinci u Oklahomi imaju pravo na naknadu do 175.000 dolara, što iznosi oko 3.600 dolara za svaku godinu provedenu u zatvoru, Simons smatra da će dobijanje oštete najverovatnije potrajati godinama. U međuvremenu, putem dobrovoljnog prikupljanja sredstava, sakupljeno je 326.000 dolara, uključujući i anonimnu donaciju od čak 30.000 dolara. Simons ima nameru da živi potpuno nov život, deleći svoju priču s drugima i aktivno se zalažući za reformu krivično-pravnog sistema koji ga je neopravdano zadržao iza rešetaka veći deo života. “To mi je inspiracija za budućnost, da pokušam da pomognem ljudima koji su u istoj situaciji u kojoj sam i ja bio”, izjavio je. “Moramo nešto promeniti u vezi s reformom krivično-pravnog sistema. Stvarno moramo preispitati način na koji obavljamo ove stvari.” Osim toga, planira preostalo vreme posvetiti sebi, uključujući putovanje i isprobavanje različitih aktivnosti. Nakon što je iskusio ekstrem zatočenosti, sada želi iskusiti drugi ekstrem – slobodu. Pokušava se osloboditi negativnih emocija koje su pratile nepravednu kaznu kako bi u potpunosti iskoristio svoju slobodu. “Bes i ogorčenost pratili su me gotovo 50 godina, ali morate to kontrolisati, inače će vas progutati živog”, kaže on. “Ono što je učinjeno ne može se promeniti, i zato ne treba stalno misliti o tome”, dodaje Simons.
