Gradovi u Evropi, posebno oni u zapadnoj polovini kontinenta, generalno pružaju odlične uslove za život. Kompanija EIU (Economist Intelligence Unit) vrši procenu “uslova za život” u gradovima širom sveta na osnovu pet kategorija: kultura i životna sredina, obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura i stabilnost. Evropski gradovi konstantno se nalaze na vrhu te liste i nastavljaju da dominiraju. U stvari, Evropa ima više gradova među deset najboljih na svetu nego bilo koji drugi region.
Iako su evropski gradovi i dalje visoko rangirani, neki od njihovih relativnih pozicija su opale. To je delimično zbog toga što su životni standardi u Aziji i Australiji ponovno porasli nakon pandemije. Ipak, pojedini evropski gradovi su postigli značajan napredak u 2022. godini.Beč je zadržao prestižno mesto najboljeg grada za život na svetu sa gotovo maksimalnih 98,4 poena prema EIU-inom indeksu. Kopenhagen, Cirih i Ženeva su očekivano bili među najboljima. Istočnoevropski gradovi poput Budimpešte, Praga i Bratislave su takođe ostvarili visoke ocene.
Neki evropski gradovi su pokazali značajno poboljšanje, a to su Bratislava, Bukurešt, Varšava i Štutgart, uglavnom zahvaljujući unapređenju zdravstvene zaštite.Nasuprot tome, nekoliko evropskih gradova je doživelo pad na globalnoj rang-listi. To nije nužno zbog pogoršanja uslova u samim gradovima, već zbog unapređenja drugih gradova na svetskom nivou. Na primer, Edinburg je pao za 23 mesta, ali je zapravo doživeo minimalno smanjenje u indeksnom rezultatu. Slično tome, rangiranje drugih britanskih gradova, uključujući Mančester i London, takođe je opalo, iako su uslovi života u tim gradovima zapravo postali bolji.
Neki evropski gradovi su postali manje poželjni za život zbog lošije ocene u kategoriji stabilnosti, koja se odnosi na kriminal i civilne nemire. Na primer, neredi u Stokholmu izazvani planovima ekstremno desničarske grupe da spali kopije Kurana doveli su do pada glavnog grada Švedske za 22 mesta na EIU-ovoj rang-listi, što je drugi najveći pad na globalnom nivou.
