Promene na Antarktiku mogu imati uticaja na letnje i zimske uslove u Srbiji. Prema najnovijem izveštaju Meteorološke agencije Ujedinjenih nacija, juče je saopšteno da su glečeri na Antarktiku doživeli najveće smanjenje od 2011. do 2020. godine, pri čemu je izgubljeno više od 75% leda u poređenju sa prethodnim desetogodišnjim periodom. Promene na Antarktiku mogu imati uticaja na klimu u Srbiji tokom leta i zime. Prema podacima iz izveštaja, 40 glečera prosečno se stanjilo za približno jedan metar godišnje u periodu od 2011. do 2020. godine. Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke agencije, upozorio je da je svaka decenija od 1990-ih bila toplija od prethodne, a da trenutno nema znakova da se ovaj trend menja. On ističe da svet gubi trku u spasavanju topljenja ledenjaka. On je istakao da su porast temperature okeana i topljenje ledenjaka rezultirali gotovo udvostručenjem stope rasta nivoa mora u manje od jedne generacije. Upozoreno je i na činjenicu da ovakvo zagrevanje podstiče sve ozbiljnije ekstremne vremenske prilike, obalne poplave i različite katastrofalne posledice.
Visoke temperature, suše i poplave nisu pretnja koja nas očekuje u dalekoj budućnosti – već su realnost. Srbija se ubrzano zagreva iznad proseka, što znači da nas očekuju vreli letnji periodi sa sve manje padavina, dovodeći do izazova u vodosnabdevanju. Poslednjih godina, klima u Srbiji se gotovo svodi na samo dva godišnja doba – leto i zimu. Ranije, Dr. Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, izjavio je da je zvanična informacija da se planeta danas u proseku zagreva za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Cilj je održati porast temperature na 1,5 stepeni, ali ako ne uspemo postići taj cilj, krajnja granica je 2 stepena, koju nikada ne bismo smeli premašiti. Stoga je hitno potrebno preduzeti mere kako bismo zaustavili dalji porast temperature. Što se tiče Srbije, prosečna godišnja temperatura već je porasla za gotovo 2 stepena Celzijusa, što ukazuje na to da se klimatske promene u našem regionu odvijaju brže nego globalno. Meteorolog Nedeljko Todorović ranije je komentarisao da su ove godine zabeležene ekstremnije padavine i vremenski uslovi u Srbiji, što se manifestuje pojavom izuzetno snažnih oluja tipa superćelija. Naglašava se da svakog leta dolazi do bujičnih poplava u uzroku jakih pljuskova, tj. nepogoda, zbog činjenice da u kratkom vremenskom periodu, unutar jednog sata, padne značajna količina padavina, ponekad čak i mesečna ili dvomesečna količina. Naši klimatolozi već duže vreme najavljuju apokaliptične scenarije za našu zemlju i okolinu, uključujući ekstremne elementarne nepogode, oluje, tornada, slične nedavnim događajima u Italiji, kao i suše, iscrpljujuće tropske talase. Upozoravaju da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka, što se manifestuje u učestalosti i jačini ekstremnih vremenskih uslova. Letos smo svedočili snažnoj superćelijskoj oluji koja je izazvala haos u regionu, sa padom kranova u Hrvatskoj i nezapamćenim nevremenom u Zagrebu, dok su i u Srbiji, u Beogradu i Novom Sadu, kranovi padali usled olujnog vetra. Vetar je lomio stabla, padale su bandere, a grad veličine teniske loptice prouzrokovao je značajnu štetu, ostavljajući kuće i automobile prekrivene gelerima kiše. Nakon ovih događaja, stigao je tropski talas, a zatim naglo zahlađenje od čak 15 stepeni. Osim toga, temperature su ostale letnje sve do kasne jeseni, sa tropskim noćima, dok su 1. decembra neki delovi Srbije zabeležili čak 24 stepena Celzijusa, obarajući sve dosadašnje temperaturne rekorde.
Slobodan Sovilj navodi da je srednja dosadašnja maksimalna oktobarska temperatura na stanici Vračar u Beogradu iznosila 23,9 stepeni Celzijusa, što je pozitivno odstupanje od 5,2 stepena u odnosu na prethodne decenije. Klimatolog Goran Pejanović upozorava na globalno zagrevanje koje je uzrokovalo povećanje temperature vazduha i okeana tokom poslednjih 100 godina, što rezultira promenama u cirkulaciji vazduha i češćim ekstremnim klimatskim događajima. Prema njegovim rečima, očekuje se dalji porast temperature do kraja veka, sa intenzivnijim i češćim ekstremima, uključujući suše, požare i poplave. Klimatolog Vladimir Đurđević dodaje da planetu trenutno karakteriše energičnija klima, a ekstremne padavine postaju učestalije. Naveo je da promene u cirkulaciji vazduha uzrokuju nepovoljne vremenske uslove, posebno tokom prelaska iz hladnog u toplo razdoblje, što može rezultirati pojavom grada ili tornada. Klimatolozi upozoravaju na ozbiljnost situacije, ističući da se moraju preduzeti koraci kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i ograničio dalji porast temperature.
