Aleksandra Prijović je svoju muzičku karijeru gradila pažljivo i postupno, vodeći računa o svakom detalju, bilo da se radilo o izboru garderobe, pesmama koje je izvodila ili saradnicima za svoje spotove. Ovaj temeljan pristup dovelo ju je do pozicije jedne od najuspešnijih mladih muzičkih zvezda svog vremena, sa velikim brojem obožavalaca. No, nije uvek bilo tako. U svojim tinejdžerskim godinama, dok je pohađala školu, Aleksandra se suočila sa ozbiljnim izazovima i poniženjima od strane svojih školskih drugova.
Okolina u kojoj je odrastala bila je bezobzirna, a njoj i njenoj majci su upućivane nepravedne uvrede i ponižavanja. Teške reči su Aleksandru duboko povredile, posebno kada su dolazile od vršnjaka koji su se često podsmevali njenom rastu. Ona je pokušavala da stvori prijateljstva jer je činilo se da svi ostali imaju bliske veze, a Aleksandra se uvek pitala zašto njeni roditelji nisu reagovali na te napade i odbranili je. Njena želja je bila da se uklopi i bude deo društvene scene kao i ostali, ali je to bio izazovan zadatak.
Nažalost, tek kada je postigla nešto vredno pažnje u muzičkoj industriji, njena porodica je priznala njeno postojanje. Iako im nije zamerila, shvatila je njihovu situaciju, ali ta iskustva su bila neugodna kako za nju tako i za njenu majku. Njena majka je takođe bila izložena nepotrebnim uvredama koje su je duboko povređivale, uprkos njenom trudu da bude ljubazna i pomogne svima oko sebe. Bez obzira na to što je uvek imala lepu reč za druge, ljudi su i dalje ogovarali iza njenih leđa i maltretirali je.
Aleksandra je postala svedok mnogih trenutaka u kojima je njena majka bila meta maltretiranja. Poučena sopstvenim iskustvima, njena majka ju je savetovala da će se i ona suočavati sa zluradim komentarima, ali da bi najbolje bilo da ih jednostavno ignoriše i okrene drugi obraz, jer bi joj uzvraćanje istom merom samo naškodilo. Bez tih pojedinaca koji su je omalovažavali, možda ne bi postigla sve što jeste u životu.
