Književnica Lela Milosavljević nedavno je podelila duboko emotivnu priču na društvenim mrežama, oslikavajući osećanja krivice, ljubavi i suočavanja sa životnim izazovima. Priča je posebno posvećena nezaboravnom Iliji, čoveku koji je bio deo njenog života kao očuh. Tekst je ponovno stekao pažnju javnosti nakon nekoliko godina. Milosavljevićeva opisuje kako bi volela da ima moć stvaranja Ilijinog lika vlastitim rukama, ali budući da ne može, pokušava rečima da dočara ko je Ilija bio. Iako nije znala tačno ko je njen biološki otac, saznala je iz priča da je bio mladić iz okoline Pljevalja koji je zaveo njenu majku, ali je potom nestao. Majka je bila obmanuta njegovim slatkim rečima i iskusnim dodirima.
Lela dalje prenosi majčinu priču o trudnoći, osećanjima izneverenih obećanja i njenim traganjima za ocem. Majka je na kraju morala priznati trudnoću, što je izazvalo buru u njihovom selu. Iako je suočena sa osudom zajednice, majka je odlučila zadržati svoje dete. Ilija, muškarac blizu četrdesete, postao je neženja, čuvši reči da je i dalje nosilac tih nežnih uspomena. Nakon sukoba sa komšijom, odlučio je prihvatiti ulogu očuha i usvojiti Lelu i njenog brata Željka. Iako je Ilijin postupak bio neočekivan, ona se seća njegove pažnje, brige i nežnosti koju im je pružao.
Lela opisuje kako je Ilija bio prisutan tokom svih važnih trenutaka u njenom životu, od prvih koraka do udaje. Ilija je vodio svoju ulogu očuha sa ljubavlju i poštovanjem. Iako nisu često razgovarali, njegova prisutnost i delovanje govorili su više od reči. Ilija je ostavio dubok utisak na Lelu, a njegova predanost, ljubav i nežnost pružili su joj oslonac i podršku tokom celog njenog života.
Na kraju priče, Lela izražava svoje duboko poštovanje prema Iliji, čoveku koji je usvojio ulogu očuha sa velikom odgovornošću i ljubavlju. Prenoseći njegovu poslednju poruku o sreći i zadovoljstvu u životu, Lela zaključuje priču sa dubokim saosećanjem prema Iliji i saznanjem da je imala sreću da ga ima kao očuha.Ova priča ispunjena emocijama, suočavanjem sa izazovima i dubokim vezama, svedoči o važnosti ljudskih odnosa i kako se i najneobičnije porodične dinamike mogu izgraditi na ljubavi i poštovanju.
