Danas je neuobičajeno da mlađe generacije nose veo preko lica na svadbama, jer su se tradicije i trendovi u vjenčanjima promenili tokom vremena. Umesto toga, sve više mladenki nosi veo ukosnut u svojoj kosi, stvarajući sofisticiran izgled. Iako se mnogo toga promenilo u svetu vjenčanja, postoje određeni elementi tradicije koji i dalje opstaju i često se praktikuju, kao što su klasična bela venčanica i tradicija “nešto novo, nešto staro, nešto pozajmljeno i nešto plavo”. Međutim, legendarni veo i dalje ostaje važan deo klasičnog vjenčanog izgleda.
Veo je jedan od najstarijih elemenata svadbenih ceremonija i tradicija vezanih za brak. Obično je izrađen od čipke ili tila i stavlja se preko glave mlade, prekrivajući joj lice dok hoda prema oltaru. Kada stigne do oltara, mladoženja obično podiže veo s njenog lica, otkrivajući je svima prisutnima. Iako mnoge modernije mlade odlučuju da ne pokrivaju svoje lice velom, veo se i dalje često koristi kao deo svadbenog outfita, često kao dekorativni dodatak.
Istorija vela seže unazad više od 4000 godina, a kako su se tradicije vjenčanja razvijale tokom vekova, pojavljivali su se razni običaji i obredi, uključujući i upotrebu vela. Praksa nošenja vela potiče iz drevne Grčke, gde su mlade devojke pokrivale ne samo lice već i celo telo dok su išle niz prolaz. To je imalo poseban značaj u vreme dogovorenih brakova, jer je veo služio kao način zaštite mladenkina lica u slučaju da se mladoženji ne svidi njen izgled, ili obrnuto.
Tradicionalno, vjenčanja su bila prožeta mnogim praznovjerjima i obredima, a veo je često imao zaštitnu ulogu za mladence. Postojalo je verovanje da veo štiti mladu od negativnih sila i donosi sreću u braku. Iako je tradicija nošenja vela preko lica tokom modernih svadbenih ceremonija postupno izbledela, još uvek ima svoje mesto u svetu venčanja, dok se trendovi pomalo pomeraju ka nošenju veza u kosi.
