U današnjem članku vam donosimo zanimljivu priču o tome kako naša genetika, kao i navike koje razvijamo tokom života, mogu značajno uticati na našu dugovečnost.
- Iako mnogi veruju da je dužina života prvenstveno određena nasleđem, stručnjaci tvrde da način života, ishrana, pa čak i određeni oblici stresa, igraju ključnu ulogu u tome koliko ćemo dugo živeti. Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, objašnjava kako roditeljski faktor, naročito majka, ima presudnu ulogu u našem životu, ali i to da postoje mnoge druge stvari na koje možemo uticati kako bi povećali svoje šanse za dug i zdrav život.
Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na životni vek, prema dr Stanišić, jeste genetika majke. Naime, od majke nasleđujemo mitohondrije, koje se prenose isključivo preko nje, i koje su odgovorne za snabdevanje organizma energijom. Zanimljivo je to da spermatozoid u tom procesu ne doprinosi mitohondrijama, već samo genetskom materijalu u jezgru ćelije. Zbog toga, istraživanja sugerišu da majka može imati veći uticaj na brzinu starenja i ukupnu dugovečnost, nego što se to ranije smatralo. Naravno, genetika nije jedini faktor koji određuje koliko ćemo živeti, ali ona sigurno ima veliki uticaj, naročito kada se posmatraju slučajevi kao što je progerija, sindrom koji ubrzava starenje i drastično skraćuje životni vek.
- Iako nas naši geni mogu “predodrediti” za određeni životni vek, dr Stanišić naglašava da postoje i mnogi spoljni faktori koji igraju ključnu ulogu. Na primer, način života, ishrana, kvalitet sna i odmora, kao i sposobnost da se nosimo sa stresom, sve to može uticati na to koliko ćemo dugo i zdravo živeti. Istraživanja su pokazala da preterano unos kalorija ili nepravilna ishrana mogu znatno smanjiti životni vek, dok umerenost i izbor zdravih, neprerađenih namirnica mogu dugoročno doneti bolje rezultate. Dr Stanišić objašnjava da umerenost u svemu, od hrane do stresa, može zaista produžiti život, dok ekstremi mogu doneti štetne posledice.
Ishrana je jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i dugovečnosti. Stručnjaci, uključujući dr Stanišić, preporučuju da u našoj ishrani dominiraju prirodni izvori antioksidanata, kao što su voće, povrće, začini poput kurkume i šafrana, ali i maslinovo ulje koje je idealno za salate. Takođe, masna riba, poput lososa, kao i orašasti plodovi kao što su orasi, bademi i lešnici, bogati su omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E, koji imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Zanimljivo je da je i crno vino, zahvaljujući resveratrolu, korisno u umerenim količinama, jer može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Ipak, važno je napomenuti da nije samo hrana ta koja igra ključnu ulogu. Poslednjih godina, sve više se priča o pozitivnim stresovima koji mogu doprineti zdravlju i dugovečnosti. Prema dr Stanišić, određeni oblici stresa, poput termalnog stresa (kupanje u ledenoj vodi ili odlazak u saunu), mogu podstaći proizvodnju “heat shock proteina” koji pomažu u obnavljanju ćelija i povećavaju odbrambene sposobnosti organizma. Takođe, intermitentni post, odnosno povremeno postenje, može poboljšati opšte zdravlje i produžiti životni vek, jer podstiče telo da se regeneriše i bori protiv štetnih faktora.
- Međutim, dr Stanišić upozorava da je stalan, hronični stres štetan za telo i može skratiti život. Kroz sve ove preporuke, ona naglašava da je ključ u balansu. Iako su zdrav način života, umerena ishrana i pozitivni stresovi korisni, preterivanje u bilo kojoj oblasti može biti štetno. Životne navike, uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu značajno doprineti dugovečnosti, dok prekomerni unos kalorija ili izlaganje hroničnom stresu mogu imati negativan uticaj.
U zaključku, dugovečnost nije samo pitanje genetike. Iako nas naši geni, naročito oni koje nasleđujemo od majke, mogu postaviti na određeni put, pravi ključ za dug i zdrav život leži u tome kako živimo. Pravilna ishrana, umerenost u svemu, povremeni pozitivni stresovi i kontrola stresa mogu značajno doprineti produžetku životnog veka. Na kraju, najvažniji savet je: „Balans je ključ“, jer čak i korisne materije mogu biti štetne ako se koriste u prevelikim količinama.
