Svima nam je poznata riječ karma i svi znamo njeno značanje. O tome dali je istina da se karma vraća ili je to samo mit pročitejte u sljedećem zanimljivom članku koji smo spremili za vas…
- Nekad u životu učinimo nešto za šta mislimo da će vreme izbrisati, da će jedno “oprosti” biti dovoljno da se sve vrati na staro. Al’ ima grešaka koje ni vreme, ni izvinjenje ne mogu izbrisati. One ostanu s čovekom – ne kao obična uspomena, nego kao rana, kao teret što se vuče kroz godine, pa čak i kroz živote, ako je vjerovati starim učenjima. Jer, kažu mudri, karma ne zaboravlja. Samo ćuti i čeka. A kad dođe – dođe tiho, bez upozorenja, i bez milosti.
Svi smo bar jednom čuli za sedam smrtnih grehova – oholost, škrtost, blud, zavist, neumerenost, gnev i lenjost. To nisu samo riječi iz knjiga i propovedi – to su ogledala naše slabosti. U hrišćanskoj tradiciji, svaki od tih grehova vodi čovjeka korak bliže duhovnoj propasti, a ako se ne prepozna i ne zaustavi – vodi i do duševnog sloma.U duhovnim učenjima, greh nije samo pitanje morala – to je stanje duha, bolest duše, nešto što izjeda čovjeka iznutra i zatamnjuje mu dan po dan. U takvom tumačenju, greh nije samo pogrešan čin, već iskustvo koje se ugradi u našu svakodnevicu i ponekad se plaća kroz patnju, neuspehe ili gubitke.
- Jedan od pogleda koji posebno naglašava posljedice svakog dela jeste karmičko učenje – ono drevno vjerovanje da svaki postupak, svaka misao i emocija ostavlja trag. U tom sistemu stvari, karma nije nešto apstraktno, već sila koja sve beleži – i ono što činimo, i ono što izgovaramo, pa čak i ono što u sebi prećutno osećamo.Zato se kaže da je i zavist, zluradost, mržnja prema tuđoj sreći – vibracija koju karma “čuje” i ne zaboravlja. Kad dođe trenutak da se dug naplati, karma ne viče – samo dođe. Tiho, tačno i uvek po pravdi.Postoje, prema nekim vjerovanjima, tri najopasnija karmička duga, za koja se kaže da se uvijek vrate – pa još s kamatom.
Prvi je vređanje roditelja. Ma koliko roditelj pogrešio, i ma koliko bilo teško oprostiti – u mnogim tradicijama odnos prema roditelju nosi posebnu težinu. Ali ima i onih situacija kad deca bez razloga ili iz čiste hladnoće ponižavaju, uvređuju ili zaboravljaju roditelje koji su ih voljeli. To se smatra jednim od najskupljih karmičkih prestupa, naročito ako su roditelji bili posvećeni i požrtvovani. Tada karma ne pravi razliku ni između reči ni dela – sve se beleži i vraća onome ko je povredio izvor ljubavi.
- Drugi težak karmički dug je izdaja osobe koja vas voli. Kad prevarimo nekoga ko nam je bio iskren, ko nas je volio, ko nas je držao kad niko drugi nije hteo ni da se približi – tada ne nanosimo samo emocionalni bol, već i energetski rez. Kažu da takvi ljudi često kasnije sami iskuse izdaju, gubitak, bol, i to baš u onom trenutku kad pomisle da su najzad pronašli sigurnost. Jer karma ne zaboravlja ljubav koja je bila pogažena.
Treći dug je lažno optuživanje i kleveta. Danas, kad se riječi bacaju lako, a istina se zamagljuje brže nego ikad, ovo je posebno opasno. Neko možda kaže “pa šta, to su samo reči” – ali kleveta, trač, neistina izrečena o drugome, čak i iz šale, u očima karme je težak zločin. I kazna? Ona ne mora doći odmah – ali često stigne onda kad se najmanje nadamo. Kad se i sami nađemo na meti neistina, a niko nam ne veruje, onda shvatimo kako izgleda biti na drugoj strani. Tada, kažu, karma postavi ogledalo.
- Poruka koju ove priče šalju nije prijetnja – nego upozorenje. Sve što činimo, mislimo i osjećamo – ima svoj odjek. I nije pitanje da li će se vratiti – nego kada. Jer pravda karme možda ne stiže odmah, ali je uvek pravedna.Ako se neko danas pita zašto mu nešto ide teško, zašto ga život udara bez razloga, možda odgovor leži ne u sadašnjosti, već u nečemu što je davno učinio. Zato je važno živjeti s poštovanjem, s pažnjom, i prema sebi i prema drugima. Jer možda ono što danas činimo, sutra postane naš teret. A karma, tiha i neumoljiva, samo čeka da ispravi ono što je čovjek pokvario.
