Teška sudbina Stjepana Nemaka: Izdaja, prevara i borba za pravdu
Stjepan Nemak (72), iz Hrvatske, dijabetičar koji je pretrpio ozbiljne zdravstvene poteškoće, uključujući gubitak vida i amputaciju obe noge do članaka, našao se u izuzetno teškoj životnoj situaciji. Ovaj tragičan slučaj odražava duboku ranjivost starijih i osoba sa invaliditetom, posebno kada su prepuštene samima sebi, bez podrške porodice ili poverenja u druge.
Početak nesreće: Prevara prijatelja
Stjepanova nevolja počela je kada je, verujući svom dugogodišnjem prijatelju, Siniši S., prepisao svu svoju imovinu. U zamenu za brigu i pomoć u starosti, predao je dve kuće, desetke hektara zemlje, pa čak i šume. Verovao je da će mu prijatelj pružiti siguran dom i brigu, no na kraju je postao beskućnik, prepušten životu u šupi, a ponekad i spavajući u svom automobilu. Iako je verovao da će Siniša biti njegova potpora, nažalost, bio je prevaren. Siniša je potpisao dokument koji je sve prepisivao na svoje ime, a Stjepan nije bio ni svestan šta to znači jer nije bio u mogućnosti da pročita ugovor.
Život u nehumanim uslovima
Nakon što je izgubio sve, Stjepan je bio primoran živeti u drvenoj kolibi bez osnovnih uslova za život. U maloj sobi, bez tekuće vode, bio je potpuno zavisan od drugih, čak je morao donositi vodu sa izvora. Iako se Siniša obavezao da će ga zbrinuti, stvarnost je bila potpuno drugačija. Stjepan je živeo u ekstremnim uslovima, dok je Siniša nastavio uživati u plodovima Stjepanove imovine.
Ovaj šokantan slučaj otkriva kako stariji ljudi i invalidi mogu biti ranjivi na zlostavljanje i prevaru, naročito kad nemaju odgovarajuću podršku ili adekvatan nadzor. Stjepan, koji je prošao kroz ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući tri srčana udara, plućnu emboliju, i amputacije, nije mogao sam da brine o sebi. Iako mu je Siniša obećao brigu, stvarnost je bila surova – Stjepan je bio napušten, prepušten da se snalazi.
Reakcija zajednice i pravosudni proces
Iako su susedi primetili Stjepanovu patnju, koji je bio potpuno bez pomoći, nije prošlo puno vremena pre nego što su se uključili i pružili mu podršku. Prvo su ga odvezli u bolnicu, a potom su mu pomogli da se smesti u starački dom. Ova solidarnost i pomoć od strane lokalne zajednice dali su Stjepanu šansu za bolji život, barem u tom trenutku.
Međutim, slučaj je izazvao i pažnju pravosudnih organa. Iako je sud presudio u njegovu korist, borba za pravdu nije završena. Stjepan se suočava sa pravnim komplikacijama, jer su, prema njegovim rečima, svi dokumenti potpisani pod sumnjivim okolnostima.
Prevara i pravni problemi: Mogu li slijepi ljudi potpisivati ugovore?
Prema Stjepanovim izjavama, ugovor koji je potpisao sa Sinišom nije bio ni pročitan, niti mu je jasno objašnjeno šta znači. Siniša je, navodno, u dogovoru sa Stjepanom, prepisao kompletnu imovinu na svoje ime, dok mu je obećao da će mu obezbediti skrb do kraja života. Potpisivanje je obavljeno bez pomoći notara, samo uz pomoć asistenta koji je, prema Stjepanovim rečima, samo pokazivao gde da stavi svoj potpis. Ovaj postupak postavlja ozbiljna pitanja o zakonitosti ugovora i mogućnostima da osoba koja je slijepa i fizički nesposobna potpiše validan dokument.
Pitanje o tome mogu li ljudi sa invaliditetom potpisivati ugovore bez potpune informisanosti o njihovom sadržaju postavlja pravne dileme. Odvjetnica Sunčica Lončar objašnjava da je moguće da slijepa osoba potpiše ugovor, ali samo uz pomoć javnog bilježnika koji mora osigurati da je osoba jasno informisana o sadržaju ugovora. U ovom slučaju, čini se da nije bilo dovoljno profesionalne etike, što je dodatno ugrozilo Stjepanova prava.
Zaključak: Potreba za većom zaštitom starijih i osoba sa invaliditetom
Priča Stjepana Nemaka ukazuje na ozbiljan problem u društvu – slabost sistema zaštite za starije osobe i invalide. Stjepan je, verujući prijatelju, izgubio sve, a umesto da bude zbrinut, prešao je u teže životne uslove. Nepravda koju je pretrpeo nije samo pitanje njegove lične tragedije, već i signal za širu društvenu odgovornost u zaštiti najranjivijih članova zajednice.
Ovaj slučaj podseća nas na važnost zakonske zaštite i ulogu zajednice u zaštiti prava svojih članova, naročito kada su u pitanju stariji i osobe sa invaliditetom. Solidarnost i odgovornost, kao što je pokazala lokalna zajednica, ključni su za pružanje potrebne pomoći onima koji su najugroženiji. Takođe, ovaj slučaj pokazuje potrebu za boljom pravnom zaštitom i transparentnošću u poslovnim i imovinskim transakcijama, kako bi se sprečile slične prevare u budućnosti.
