U bašti paradajz zauzima važno mestone samo zbog svoje sočnosti i ukusa, već i zbog jednostavne primene u različitim jelima. Uprkos savremenim proizvodima koji se nude za rast i razvoj biljaka, mnogi baštovani se sve češće okreću starim, prirodnim metodama koje poštuju tlo, biljke i čoveka.
- Postoji jedan stari, pomalo zaboravljen recept za tečno prirodno gnojivo koje se pravi od lako dostupnih sastojaka i čije dejstvo se pokazuje veoma brzo i snažno. Ova metoda je ne samo efikasna, već i potpuno ekološki prihvatljiva, jer ne sadrži nikakve hemikalije niti štetne dodatke.
Glavna prednost ovakvog gnojiva ogleda se u njegovom pozitivnom uticaju na mikrobiološku aktivnost zemljišta, što rezultira jačim i zdravijim biljkama. Osim toga, prirodna gnojiva pomažu da tlo postane prozračnije i bogatije, što dugoročno doprinosi većim prinosima i otpornijim zasadima.
- Priprema ovog gnojiva započinje jednostavno – potrebna je jedna plastična kanta zapremine od oko tri litra. Važno je koristiti odgovarajuću vodu, a preporučuje se kišnica ili filtrirana voda, dok bi trebalo izbegavati vodu iz slavine zbog prisustva hlora, koji može usporiti proces fermentacije.
Jedan od ključnih sastojaka ovog recepta je kvasac, koji deluje kao prirodni stimulator rasta. U njemu se nalaze brojni korisni elementi: vitamini B kompleksa, aminokiseline, enzimi i korisni mikroorganizmi koji pomažu biljci da bolje upije hranljive materije iz zemlje. Kvasac se lako aktivira – u mlakoj vodi se razmuti jedna kocka svežeg pekarskog kvasca, uz dodatak kašike šećera i kašike brašna, kako bi se gljivice „nahranile“ i podstakla fermentacija. Nakon 15 do 30 minuta, kada se pojave mehurići, jasno je da je smeša spremna za dalju upotrebu.
- Drugi moćni prirodni sastojak koji se koristi u ovom receptu je kopriva. Iako često zanemarena ili tretirana kao korov, kopriva je zapravo bogat izvor gvožđa, kalcijuma, azota i fitohormona. Da bi se iskoristila na pravi način, potrebno je ubrati svežu koprivu (uz obaveznu upotrebu rukavica zbog njene žaoke), i složiti je u veću kantu bez sabijanja – biljci je potreban prostor da „diše“. Na slojeve koprive se zatim dolije voda, uz ostavljanje nekoliko centimetara prostora pri vrhu, a potom se doda i ranije pripremljena smeša sa kvascem.
Ova kombinacija predstavlja pravo energetsko pojačanje za biljke – podstiče rast korena, jača otpornost na bolesti i istovremeno hrani tlo. Ključ uspeha leži u procesu fermentacije, koji traje između pet i sedam dana. Tokom tog vremena smeša se pokriva gazom ili laganom krpom – važno je da ne bude potpuno zatvorena kako bi smeša mogla da „diše“, ali i da se zaštiti od insekata i nečistoća. Smešu je dovoljno promešati jednom dnevno, a znak da je fermentacija završena jeste promena boje i intenzivan miris, koji može biti blago kiseo.
- Nakon završenog procesa, dobija se koncentrovana tečnost koja ne sme da se koristi nerazređena. Pre upotrebe, potrebno ju je razblažiti u odnosu 1:10 – jedna čaša gnojiva na deset litara vode. Ovako pripremljena smeša se koristi za zalivanje biljaka, i to najbolje ujutru ili uveče, kada sunce nije jako, kako bi biljke optimalno iskoristile hranljive materije bez rizika od ožegotina.
Za svaku biljku, preporučuje se oko jedne litre rastvora, čime se obezbeđuje dovoljna količina hranljivih materija za zdrav i snažan rast. Ova vrsta prirodnog gnojiva ne samo da poboljšava zdravlje biljke, već i povećava otpornost paradajza na bolesti, sušu i štetočine, dajući plodovima bolji ukus, veću sočnost i dužu trajnost.
- Korišćenjem ovog prirodnog recepta, baštovani dobijaju efikasno, jeftino i zdravo rešenje koje vraća biljke u ravnotežu sa prirodom. Ovaj pristup nije samo koristan za biljke, već i za celu baštu, jer dugoročno čuva plodnost tla i podržava održiv način uzgoja.
