Jedna stambena zgrada u Beogradu postala je neočekivana atrakcija na društvenim mrežama, i to zahvaljujući – fasadi. Ili, preciznije rečeno, zahvaljujući neujednačenoj fasadi.
- Zgrada izgleda kao da je podijeljena u dvije realnosti. Dok je većina fasade ostala stara, siva i oronula, jedan stan – tačnije najviši sprat – sija u novom sjaju. Stanar tog stana, očigledno nezadovoljan čekanjem na dogovor s komšijama ili odbijanjem zajedničkog ulaganja, preuzeo je stvar u svoje ruke. Na sopstvenu inicijativu renovirao je samo svoj dio fasade, koji se sada izdvaja poput nove zgrade „zakačene“ za staru.
Fotografija tog prizora izazvala je salve komentara, od smijeha do nevjerice. Mnogi su se prepoznali u ovakvoj situaciji – bilo kao stanari zgrada u kojima nema zajedničkog jezika, bilo kao posmatrači apsurda koji često izviru iz stvarnog života. Neko je duhovito primijetio: „Evo stana Semberca iz Švajcarske“, aludirajući na tipičnu sliku gastarbajtera koji odvojeno renovira samo svoj dio kuće, dok ostatak ostaje u raspadu.
- Ovaj slučaj pokreće i ozbiljnije pitanje o kolektivnoj odgovornosti u stambenim zajednicama. U mnogim zgradama, posebno starijim, stanari se teško usaglašavaju oko ulaganja u zajednički prostor. Rezultat su „šarene zgrade“, gdje svako uređuje šta i kako želi, bez vizuelnog jedinstva ili pravila.
Dok jedni vide u ovom slučaju izražaj individualizma i inata, drugi podsjećaju da je ovakvo ponašanje često jedini način da se išta promijeni. Neki stanari jednostavno ne žele ulagati, ili čekaju decenijama na podršku lokalne uprave, pa oni sa više sredstava ili motivacije odlučuju da djeluju sami – makar to značilo i estetski haos.
- Iako je rezultat vizuelno komičan, on na simboličnom nivou govori mnogo – o društvenim navikama, međuljudskim odnosima, ali i o (ne)funkcionisanju sistema. Možda se iza bijele, novoizolovane fasade ne krije samo želja da stan bude topliji zimi, već i tiha poruka: „Kad nećete vi – mogu ja.“
Na kraju, zgrada je postala viralna ne zato što je najljepša, već zato što je previše realna. Ona prikazuje jedan tipično naš mentalitet: snalaženje, neusklađenost, individualni trud naspram kolektivne nebrige – sve to, uhvaćeno u jednoj fotografiji.
