U nastavku današnjeg članka dotaći ćemo se jeedne zanimljive teme , a za koju ne sumnjamo da će da vam privuče pažnju . Naime , kada je reč o najtradicionalnijem jelu na području Srbije , ali i dalje , to je zasigurno pasulj . Dakle , danas ga domaćice redvno spremaju , a nema osobe koja ne voli da ga jede . Naime , ono što je važno jeste da je potrebno da zante kako on utiče na organizam . Naime ,tako je doktorka odlučila da detaljno objasni kako utiče na zdravlje.
Mahunarke, orašasti plodovi, žitarice i semenke spadaju u zdrave namirnice, ali mogu biti porpiličmno štetne za organizam , a sve zbog fitinske kiseline . Naime , ova kiselina vezuje važne elemente kao što su bakar, magnezijum, jod, cink i gvožđe. Kao rezultat toga, oni se izlučuju iz tela pre vremena, odnosno pre nego što donesu bilo kakvu korist našem organizmu. Digestvni trakt ne sadrži barijeru koja će zaštiti od fitinski od fitinske kiseline koja sprečava organizam da apsorbuje minerale, belančevine i masti.
Naime , kako posledica je deficit važnih nutrijenata , a koji će stvoriti probllem kod mišićno koštanog , imunološkog , ali i probavnog sistema. Fitinska kiselina je jedan od najčešćih uzroka anemije usled nedostatka gvožđa kod vegetarijanaca, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), istakla je endokrinološkinja Zuhra Pavlova. Koje namirnice su bogate fitinskom kiselinom. Među namirnica koje sadrže veliku količinu fitinske kiseline, endokrinološkinja je izdvojila zob, pirinač, pšenicu, sve žitarice, pasulj, sočivo, kiriki, grašak i soju. Također, problematični su i neki od orašastih plodova kao što su lešnici, pekani, bademi, i orasi. Velika količina fitinske kiseline nalazi se i u semenkama suncokreta, maka, lana, budneva i susama. Ostatak ovde
