Božićne poklade su jedan od najposebnijih dana uoči Božića, koji ima duboko ukorenjena verovanja i običaje u srpskoj tradiciji. Ovaj dan, koji se slavi uoči početka Božićnog posta, poznat je kao poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs, a simbolizuje završetak jednog ciklusa i početak posta. Običaj obeležavanja Božićnih poklada, koji padaju 27. novembra ove godine, ima posebnu simboliku, jer vernici veruju da je to dan za praštanje i pripremu za post.
Verovanja i običaji vezani za Božićne poklade
Božićne poklade nisu samo dan za trpezu i veseljenje, već i trenutak kada je potrebno očišćenje duše i priprema za duhovno čišćenje kroz post. Prema starim narodnim verovanjima, ovaj dan je vreme za praštanje, kako bi se u post ušlo “čisto”, bez greha. Poklade su vezane za očuvanje zdravlja i zaštitu od duhova i drugih nečistih sila, a mnogi običaji iz tog perioda imaju magijsko značenje.
Nekoliko običaja i rituala koji prate ovaj dan uključuju:
- Priprema bogate večere – tradicija nalaže da se pripremi obilna večera, koja uključuje meso i druge specijalitete. Ovo je vreme kada se okupljaju porodica i prijatelji kako bi zajedno uživali u poslednjem obroku pre posta.
- Maskiranje i povorke – u nekim krajevima Srbije, na Božićne poklade obavljaju se maskirane povorke, a ljudi se oblače u različite kostime, često simbolizujući duhove i mitske likove. Ova maskiranja imaju za cilj da prestraše zle sile i da zaštite ukućane od nesreće.
- Preskakanje vatre – tradicija preskakanja vatre je takođe prisutna, jer se veruje da ovaj čin otera lošu energiju i donosi sreću i zdravlje u narednom periodu.
- Trljanje belim lukom – mnogi veruju da je u ovom periodu veoma važno trljati tabane belim lukom, kako bi se zaštitili od zlih duhova. U nekim krajevima, deci pred spavanje oblače prevrnute pidžame ili majice, što se smatra zaštitom od zlih duhova.
- Zavezivanje veriga i bacanje kore od jaja u vatru – verovanja kažu da se, nakon večere, sve verige u kući treba zavezati, a kore od jaja koja su pojedena tokom obroka treba baciti u vatru, kako bi očistili dom.
Jedan od običaja koji ima duboko ukorenjeno verovanje vezano za ovu noć je izgovaranje magičnih reči tokom trljanja tabana belim lukom: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”. Ove reči se smatraju zaštitnim incantacijama koje pomažu u odbijanju negativnih energija i duhova.
Poklade i post
Po završetku Božićnih poklada, vernici ulaze u Božićni post koji traje do Božića. Ovaj post podrazumeva uzdržavanje od mesnih proizvoda, alkoholnih pića, i svih namirnica životinjskog porekla. Post ima za cilj da pročisti telo i dušu, kao i da se posveti molitvi, meditaciji i duhovnom razmišljanju.
Post je vreme kada se smanjuje unos hrane, ali se povećava duhovna posvećenost. Kroz ovu praksu, vernici se pripremaju za duhovni susret sa Božićem i rođenjem Hrista, što se smatra najvažnijim događajem u pravoslavnoj tradiciji.
Zaključak
Božićne poklade su trenutak za slavlje, ali i za duhovno čišćenje. Tradicionalni običaji, kao što su bogata večera, maskiranje, preskakanje vatre i trljanje belim lukom, nose sa sobom duboku simboliku zaštite i očišćenja. Ovaj dan je posebna prilika za okupljanje porodice i prijatelja, ali i za duhovnu pripremu za post, koji je vreme za razmišljanje, post i pripremu za najveći hrišćanski praznik – Božić.
