Lepa Lukić, legendarna pevačica narodne muzike, čije ime je decenijama simbol tradicije, emocije i muzičke duše Balkana, nedavno je otkrila intimnu i emotivnu odluku koju je donela – sastavila je testament. Iako se često poznate ličnosti u javnosti ne dotiču tema poput nasledstva, Lepa je otvoreno i sa puno emocija govorila o svom zaveštanju, koje krije jednu posebnu i neobičnu odredbu.
Ispod naslova o nekretninama i ušteđevini krije se uslov koji je istovremeno dirljiv i neočekivan – sve što je stekla u životu ostavlja svom bratancu Radisavu, ali samo ako nastavi da brine o njenoj mački Mazi.
Razrada: Nasledstvo, ali pod jednim uslovom – mačka je prioritet
Prema rečima pevačice, Radisav, njen bratanac, biće jedini naslednik restorana, dva stana, jedne kuće i celokupne ušteđevine koju je stekla tokom više od 50 godina karijere. Ipak, testament je napisan tako da jasno ističe:
“Sve to će dobiti pod jednim uslovom – da čuva moju Mazu.”
Mačka Maza, koja je s Lepom od 2011. godine, nije obična kućna ljubimica. Za poznatu pevačicu, ona je mnogo više – prijatelj, saputnik, član porodice. Lepa ističe da između njih dve postoji posebna veza, koju je teško opisati rečima.
“Maza je kao moje dete. Nas dve živimo zajedno kao majka i ćerka. Kad odem, želim da znam da će biti voljena i negovana. Zato sam sve pravno osigurala.”
Ova odredba se ne nalazi samo u razgovorima i obećanjima – sve je zavedeno u zvaničnom dokumentu, koji čuva njen advokat.
Život sa Mazom – svakodnevica ispunjena ljubavlju
Lepa ne krije da je Maza u njen život unela radost, sigurnost i osećaj prisustva, bez obzira na godine i okolnosti. Njihova svakodnevica je ispunjena ritualima i nežnošću. Govori o njoj kao o malom biću koje razume sve, ne pravi probleme i ponaša se bolje nego mnogi ljudi.
“Nikada se nije pela na sto dok jedem, što druge mačke često rade. Kad ogladni, samo kaže ‘mjau’, a ja je pitam: ‘Sine, šta želiš?’ Onda odemo zajedno do njenog tanjira i dam joj granule.”
Poseban deo dana je večernja rutina – Maza i Lepa zajedno odlaze u sobu, gase svetlo, a Maza se penje na krevet i čeka Lepu da legne. Zaspati zajedno za njih je postala rutina, koja pruža osećaj sigurnosti i pripadnosti.
“Da nemam nju, odlepila bih. Uz Mazu nikad nisam sama.”
Zaključak: Ljubav koja nadilazi testament
Priča Lepe Lukić i njene Maze nije samo još jedna anegdota iz života poznatih – to je svedočanstvo o iskrenoj, nesebičnoj ljubavi između čoveka i životinje. Testament koji je sastavila govori više o njenom karakteru i emocijama nego o materijalnim vrednostima koje ostavlja.
Ona ne ostavlja nasledstvo zbog obaveze, već iz poverenja, uz jasan zahtev da ono što joj je najdragocenije – biće koje joj je godinama pravilo društvo i pružalo toplinu – bude voljeno i zaštićeno i kada nje više ne bude.
Ova priča nas podseća:
-
da ljubimci nisu igračke, već ravnopravni članovi porodice,
-
da su emocije važnije od nekretnina i novca,
-
i da su ljubav i briga najveće životne vrednosti koje možemo ostaviti iza sebe.
Testament Lepe Lukić tako postaje ne samo pravni dokument, već simbol jedne velike životne istine – prava bogatstva nisu kuće i stanovi, već oni koje volimo i koji nas vole – bezuslovno.
