Ivanka Šućur je žena čija je životna priča postala inspiracija za mnoge, kako zbog svoje hrabrosti, tako i zbog nesebičnosti i ljubavi koju je pokazala prema onima kojima je najviše bila potrebna. Njena priča počinje 1993. godine, kada je u ratom razorenom Sarajevu, usprkos velikim teškoćama, izvela čin koji će promeniti život jednog malog dečaka, Elvisa Salkanovića.
Početak nesvakidašnje priče
- U trenutku kada je Ivanka pronašla malog Elvisa, ona je već bila majka troje dece, ali i udovica. Njen muž, Nedeljko, poginuo je od granate, što je dodatno otežalo život ove hrabre žene. U takvim okolnostima, Ivanka je na jednoj od svojih svakodnevnih šetnji kroz ratom pogođeno područje Hrasnice, čula plač iz ruševina. Tu je, nažalost, pronašla jednogodišnjeg dečaka, koji je bio prepušten samom sebi. Držao je flašicu sa prokislim mlekom, a odeća mu je bila blatnjava. Taj trenutak je promenio sve u njenom životu.
Ivanka nije oklijevala ni trenutka. Zgrabila je Elvisa i odvela ga u svoju kuću, gde su je dočekala njena deca: Goran, Zvezdana i Svetenka. Najstariji sin, Goran, odmah je prigrlio malog Elvisa, i iz tog trenutka postao je njegov bračni brat. Iako nije znao njegovu prošlost, Goran je izjavio da Elvisa nikome nećemo dati, a Ivanka je u tom trenutku znala da je spasila još jedno dete od sigurne smrti.
Oživotvorena ljubav i požrtvovanost
- Ivanka nije samo prihvatila malog Elvisa, već se borila da mu obezbedi osnovne životne potrebe. Karitas je delio pakete sa mlekom, ali kako bi ih dobila, Ivanka je morala da daje krv svakih sedam dana. Tri meseca je to činila, sve dok nije postalo jasno da je Elvis pronađen. Na nogici malog dečaka bila je cedulja, u kojoj je pisalo da mu je majka umrla, a otac pobegao u selo blizu Tuzle.
Uprkos ratu, ogromnoj nesigurnosti i vlastitim finansijskim teškoćama, Ivanka je našla snage da se posveti Elvisu, te je kroz ljubav i brigu postala njegov pravi oslonac. Nakon rata, Ivanka je prepoznata kao heroj, jer je tokom tih najtežih godina, kada su mnogi ljudi napuštali svoje domove i porodice, ona prepoznala potrebnog, slabog i nesrećnog dečaka i pružila mu šansu za život.
Odrastanje i izazovi
- Elvis je odrastao u Ivankinoj porodici, gde je uživao u ljubavi i pažnji koju mu je Ivanka pružala. Međutim, kako je odrastao, počeo je da postavlja pitanja o svojoj prošlosti. Kada je imao osam godina, pitao je Ivanku zašto ga je biološka majka napustila. Ivanka, koja je bila majka po srcu, nije želela da mu kaže celu istinu. Umesto toga, objasnila mu je da majke ponekad donose teške odluke, iako to nisu uvek lako. Nakon tog razgovora, Elvis više nikada nije postavljao to pitanje.
Jednom prilikom, biološka majka malog Elvisa pokušala je da uspostavi kontakt s njim. Pozvala je Ivanku i pitala da li Elvisu nešto treba, ali kada je Elvis odgovorio da mu je jedino potrebna majčina ljubav, telefonski razgovor je prekinut. Biološki otac, Ahmed, nikada nije potražio svog sina, ali Elvis je izgradio odnos sa svojim polubratima, a sa jednim od njih, Alenom, ima veoma dobar odnos.
Svetla strana hrabrosti
- Iako je Ivanka tokom rata prošla kroz velike izazove, njena hrabrost nije stala samo na spašavanju Elvisa. Takođe je pokazala izuzetnu ljubav prema starijoj komšinici Adili Trivučić, koja je izgubila sina tokom rata. Ivanka je svakodnevno nosila obroke Adili, a kada je ona preminula, Ivanka je podigla kredit kako bi joj obezbedila dostojnu sahranu. Ni danas, Ivanka nije znala kako će vratiti dugove, ali to je bio samo jedan od mnogih primeraka njene nesebičnosti.
Priznanja i nagrade
- Ivanka Šućur je tokom svog života postala prepoznata kao simbol hrabrosti i ljubavi. Za svoje neverovatne podvige, dobila je nagradu “Srce na dlanu” od Stjepana Mesića, kao i priznanje “Duško Kondor” od Svjetlane Broz. Međutim, najveća nagrada za Ivanku bila je ljubav njene porodice. Elvis je bio njena najveća nagrada i ona je bila najponosnija na njega, koji je odrastao u srećnoj porodici.
Iako je Ivanka preminula 2016. godine, njeno nasleđe živi kroz njenu decu i unuke. Za Ivanku, ljubav porodice bila je najvažnija stvar na svetu, iako nije imala mnogo materijalnih dobara. “Moj život nije bio lak”, govorila je, “ali bila sam bogata ljubavlju svoje dece.”
Zaključak
Priča o Ivanki Šućur je lekcija o tome kako istinska ljubav, požrtvovanost i hrabrost mogu promeniti živote drugih. Ivanka je dokazala da nije važno šta život donosi, nego kako se mi nosimo sa izazovima koji nam se postave. Njena posvećenost Elvisu, kao i svim onima kojima je pomagala tokom rata, pokazuje da prava ljubav ne poznaje granice. Njena deca i unuci nose njeno nasleđe i nastavljaju čuvati vrednosti koje je Ivanka ugradila u njih.
