Slavica Ćukteraš, pevačica koja se pre nekoliko godina vratila na javnu scenu nakon povlačenja iz medija zbog majčinstva, sada se suočava s izazovima zdravlja koji ometaju njen potpuni angažman u pevačkoj karijeri. Iako je nakon razvoda od bivšeg fudbalera Vlade Avramova odlučila ponovno se posvetiti muzici, u nedavnom intervjuu u emisiji “Na terapiji”, koju vodi Slavica Đukić Dejanović, otvoreno je govorila o psihičkim izazovima koje je doživela tokom svoje karijere.Slavica je iskreno delila svoje izazove, posebno ističući anksiozni poremećaj s paničnim napadima koji su trajali dve godine. Ipak, uz stručnu podršku, polako se oslobađala tih teških trenutaka, prepoznajući ih kao izuzetno izazovan period u svom životu.
“Nisam bila svesna šta mi se dešava, ali istovremeno sam morala nastaviti sa radom. Prosto rečeno, radila sam iz nužnosti, a tokom razgovora s neuropsihijatrom saznala sam da bi bilo korisno nastaviti s radom. Taj period u mom životu bio je stvarno edukativan, gde sam shvatila da nema ničega važnijeg od našeg mentalnog zdravlja. U vreme kad su me mučili psihički problemi, svakodnevno sam molila Boga da prestane. Da prestanu ti strahovi, te panike. Tokom dve godine nisam ulazila u prodavnicu i nisam imala predstavu o tome što se nalazi na rafovima”, iskreno je podelila svoje iskustvo. Kada ju je voditeljka pitala da li je osećala strah od mogućnosti da se napad dogodi na ulici, gde bi bila bez neposredne pomoći, pevačica je potvrdila. „Da, naravno. Sećam se trenutka kada me je mama izvela iz kuće, pokušavala sam ostati napolju s očima zatvorenim, ali zvuk u ušima i glavi bio je toliko iskrivljen da su mi usta presušila, a ni voda nije pomagala. Tada sam mislila da patim od neke fizičke bolesti, tražila sam pomoć specijalista jer sam se loše osećala, ali lekari su tvrdili da je sa mnom sve u redu.“ U emisiji je izjavila da je prvi put doživela napade panike dok je boravila u Las Vegasu, opisujući trenutak kada se to dogodilo. “Sedeli smo u kockarnici, svi iz Zvezda Granda, i iznenada se to dogodilo. Srce mi je počelo lupati, stezati, nisam čula ništa. Nakon toga sam izletela iz hotela, legla na beton, i kada su me pitali šta mi je, osećala sam se kao da umirem.”
Sutradan, na nastupu koji opisuje kao najgori u životu jer nije uživala u pevanju, osećala je strah od smrti i brinula se da se ponovo ne suoči s istim što i prethodne večeri. Slavica je podelila da joj je jednom neuropsihijatar rekao: “Šta misliš čega se zdrav čovek najviše plaši?” na šta mu je odgovorila – da ne poludi.“ Nakon mnogo godina, ponovno je doživela anksiozni napad, ali ovog puta je znala o čemu se radi jer je već prošla kroz to. Zatvorila je svoje misli i nastavila svoj život. U emotivnoj ispovesti naglasila je važnost brige o mentalnom zdravlju, pažnje na okruženje i obraćanja pažnje na unutrašnji glas.
