Filip Mitrović je započeo svoju karijeru pre 11 godina putem muzičkog talent programa “Prvi glas Srbije”. U ekskluzivnom razgovoru s Nemanjom Vasiljevićem u emisiji “Ispovest”, otkrio je kako je došlo do njegove odluke da se prijavi za pomenuto muzičko takmičenje. “2010. godine sam se preselio u Beograd s namerom da pronađem posao, pridružim se nekom bendu i počnem pevati. Sa završenom srednjom školom i obukom za kuvara, uspeo sam da se zaposlim u piceriji zahvaljujući pomoći brata od strica, koji je radio u jednom fast food restoranu. Počeo sam praviti pice u bloku 70, živeo sam kod Novog groblja i svakodnevno putovao na posao. Radio sam i dnevne i noćne smene. Jednom prilikom dok sam pevao, jedan čovek me primetio i pitao jesam li ja to pevao. Kada sam potvrdio, otkrio mi je da je Nikola, producent talent show-a “Prvi glas Srbije”.
Ponudio mi je priliku za audiciju i dao mi svoj broj telefona. Na početku sam mislio da me neko samo zadirkuje, ali poslao sam prijavu, sreo Nikolu tek u polufinalu, prijavio se, i tako je krenula moja priča. Sve se odvijalo spontano, a danas mi je žao što odrasli ja više ne veruje u bajke kao što sam verovao tada.”On je opisao kako je doživljavao to takmičenje iz svoje perspektive. “Bili smo smešteni u jednoj kući, i imao sam sreću da pređem iz posla u piceriji u ozbiljnu produkciju. Nemačka produkcija je podržala celu ideju, nije bilo samo stvaranje talent show-a zbog televizije. Glavni problem je bio što nisu znali kako da upravljaju tim pevačima; bilo je kao da su dobili dete i ostavili ga na ulici. Morao sam strpljivo čekati da mi ugovor istekne. U međuvremenu, na jednom humanitarnom koncertu sreo sam Biljanu Sečivanović i počeo sam joj se žaliti kako sam pod ugovorom i kako nemam sredstava za život. Bio je to zaista težak period.” Pevač je podelio da mu je Biljana Sečivanović pružila značajnu podršku.
“Bio sam u finansijskim teškoćama, pozajmljivao sam novac i snalazio se kako sam mogao. Sećam se trenutka kada sam bio u iznajmljenom stanu, bez novca, otvorio sam garderober i pronašao stari crni kaput u kojem sam prepoznao svoj jedini zimski kaput. Tražio sam da vidim ima li možda nešto novca u tom kaputu. Tada sam odlučio da nešto mora da se promeni i da moram aktivno krenuti prema boljem. Tada sam počeo pevati narodnjake kako bih prebrodio teškoće. Biljana Sečivanović mi je pružila podršku tako što smo snimili duet, prešao sam na Grand. Delili smo troškove, a ona mi je pružila ključnu pomoć. Često mislim da joj nikada dovoljno nisam zahvalio. Žao mi je što nisam mogao prisustvovati njenom pozivu na svadbu. Živimo u brzom tempu, i žao mi je što nemamo vremena ni za jednostavno druženje uz kafu i razgovor. Bez nje ne bih stigao gde jesam na Grand sceni.”
