Jašar Ahmedovski, legendarni pevač, otkriva detalje svog života, karijere i ličnih tragedija u velikoj ispovesti. U intervjuu za “Kurir”, podelio je svoja sećanja na detinjstvo, prve muzičke korake, ali i gubitak brata Ipčeta, što je bio jedan od najtragičnijih trenutaka u njegovom životu.
Detinjstvo i početci
Jašar je odrasao u porodici sa četiri brata i sestrom. Zajedno sa braćom Ava, Ruždijom, Mufitom, i sestrama, odrastao je u imućnoj porodici. Otac, lekar, i majka, koja se brinula o deci, stvorili su stabilno i srećno okruženje za odrastanje. Iako su živeli u komforu, porodica nije bila sklona rasipništvu. Jašar se seća svog detinjstva s puno ljubavi, a posebno naglašava koliko mu je majka ugradila vrednosti poštovanja i karaktera. Iako je muzika bila u njegovoj krvi, otac je želeo da Jašar, kao najmlađi sin, postane lekar. Međutim, mladi Jašar nije bio zainteresovan za medicinu, već je želeo da se bavi muzikom, što je na kraju i postigao.
Prvi koraci u muzici
Njegov put u muzičku industriju započeo je u Sarajevu, gde je upisao medicinsku školu, ali istovremeno nastavio da peva u kafanama. Halid Bešlić, poznati pevač, bio je jedan od prvih koji je primetio njegov talenat. Naime, Jašar je nastupao u kafani “Pionirska dolina”, gde ga je Bešlić pozvao da peva, a ubrzo je postao pravi hit. Halid je, iako skeptičan u početku, postao ključna figura u njegovom muzičkom usponu, preporučivši ga drugim kolegama iz sveta muzike.
Kasnije je upoznao i Šabana Šaulića, svog idola, koji mu je pomogao da započne ozbiljnu karijeru. Uz njegov savet, Jašar je snimio svoju prvu ploču 1980. godine, koja je postala pravi megahit. Ubrzo je bio među najpopularnijim pevačima u bivšoj Jugoslaviji, a pesme poput “Ružo moja, najmiliji cvete” i “Svako svome mora da se vraća” postale su ogromni hitovi.
Muzička karijera i uspesi
Njegov uspeh nije stao tu. Jašar je tokom karijere snimio brojne albume i singlove, a mnoge njegove pesme postale su evergreeni. Među najpoznatijim hitovima koje je izvodio su “Jednoj ženi za sećanje dugo”, “Isplači se, biće ti lakše”, i “Tamo si ti”. “Jednoj ženi za sećanje dugo” postala je njegova lična karta, pesma koja ga je obeležila i koju je pevao nebrojeno puta na svojim koncertima.
Njegova karijera bila je bogata, a usponi su dolazili brzo. Muzička industrija Jugoslavije tada je bila u zenitu, a Jašar je postao jedan od najtraženijih pevača. U to vreme, honorari su bili visoki, pa je Jašar, kao i mnogi mladi umetnici, uživao u luksuzu koji je muzička industrija donosila.
Lične tragedije i gubitak brata Ipčeta
Međutim, život mu nije pružio samo lepe trenutke. Ipče, njegov voljeni brat, poginuo je u tragičnoj nesreći 1994. godine. Jašar je i dalje potresen tim gubitkom i o tome nerado priča. Tokom intervjua, priznao je da je vest o bratomoj smrti primio u šoku, te da mu je bilo veoma teško da nastavi život nakon toga. “To me je koštalo psihe,” rekao je, ističući koliko mu je teško bilo da preživi tu tragediju.
Dugi period je prošao pre nego što je ponovo mogao da peva Ipčetove pesme, jer ga je gubitak brata duboko potresao. Tek nakon godinu dana, Jašar je odlučio da se pomiri s gubitkom, dozvolivši sebi da ponovo peva pesme koje je njegov brat voleo. Ova tragedija nije samo oblikovala njegov život, već i njegov pogled na svet.
Profesionalni i lični odnosi
Iako je imao mnoge prijatelje u muzičkoj industriji, Jašar je bio razočaran činjenicom da se mnoge kolege nisu javile nakon Ipčetove smrti. Šaban Šaulić, kojeg je Jašar poštovao i smatrao prijateljem, nije mu se javio, što ga je duboko povredilo. Iako je Jašar kasnije prisustvovao Šabanovoj sahrani, nije mogao da zaboravi to što mu prijatelj nije ponudio podršku u njegovom najtežem trenutku.
Za Jašara, prijateljstvo je veoma važno, ali i razumijevanje u teškim vremenima. On veruje da pravi prijatelj treba da bude uz tebe ne samo kada je dobro, već i kada je najteže, i to je nešto što je duboko uticalo na njegov odnos sa mnogim kolegama iz sveta muzike.
Zaključak
Jašar Ahmedovski je umetnik čiji je život bogat i sa svetlim trenucima, ali i sa dubokim, ličnim tragedijama. Iako su mu karijera i muzička postignuća neosporni, gubitak voljenog brata i profesionalna razočaranja oblikovali su njegov pogled na svet i ljude oko njega. Bez obzira na teške trenutke, njegova ljubav prema muzici ostaje nepromenjena, a njegov doprinos na muzičkoj sceni je neprocenjiv.
