BONUS TEKST
Trigliceridi i holesterol su vrste masti koje prirodno cirkulišu u ljudskoj krvi i imaju brojne važne uloge u funkcionisanju organizma. Iako su neophodni za život, njihovo povećano prisustvo može biti opasno, jer direktno doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, uključujući aterosklerozu, infarkt, moždani udar i slična stanja. Upoznavanje sa funkcijama ovih lipida, kao i razumevanje načina na koje ih možemo držati pod kontrolom, predstavlja osnovu za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.
- Kada govorimo o trigliceridima, mislimo na oblik masnoće koji se koristi za skladištenje energije. Telo višak kalorija pretvara u trigliceride i čuva ih u masnim ćelijama. Kada se javi potreba za dodatnom energijom, ti trigliceridi se oslobađaju i koriste kao gorivo, posebno u situacijama kao što su post ili fizička aktivnost.
Normalne vrednosti triglicerida se kreću ispod 150 mg/dl, a sve preko toga predstavlja povećan rizik. Vrijednosti između 200 i 499 mg/dl smatraju se visokim, dok nivoi od 500 mg/dl i više ukazuju na ozbiljnu opasnost po zdravlje. Osobe s povišenim trigliceridima često imaju i druge pridružene zdravstvene probleme, poput dijabetesa tipa 2, bolesti jetre ili bubrežnih oboljenja.Na nivo triglicerida utiču brojni faktori. Prekomeran unos kalorija, naročito iz ugljenih hidrata i zasićenih masti, jedan je od glavnih uzroka. Gojaznost, nedostatak kretanja, kao i pretjerana konzumacija alkohola dodatno pogoršavaju stanje. Takođe, i genetika igra ulogu – neki ljudi imaju prirodnu sklonost ka povišenim trigliceridima, bez obzira na životne navike.
- Smanjenje triglicerida moguće je prvenstveno kroz promjenu životnog stila. To uključuje zdravu ishranu s fokusom na nezasićene masti, vlakna, kao i omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi i orasima. Redovna fizička aktivnost, čak i u obliku brze šetnje, može znatno pomoći. Gubitak telesne težine i izbegavanje alkohola dodatno doprinosi poboljšanju. U nekim slučajevima, kada promjene u načinu života nisu dovoljne, lekovi kao što su fibrati, statini ili niacin mogu pomoći u regulaciji nivoa triglicerida.S druge strane, holesterol je složenija mast koja se nalazi u svim ćelijama tela i igra ključnu ulogu u proizvodnji hormona, vitamina D i žučnih kiselina koje pomažu varenje. Holesterol putuje kroz krv pomoću molekula koji se zovu lipoproteini.
Postoje dve glavne vrste holesterola – LDL i HDL. LDL, poznat i kao “loš” holesterol, ima tendenciju da se taloži u zidovima krvnih sudova, stvarajući plakove koji sužavaju arterije. Suprotno tome, HDL holesterol, poznat kao “dobar”, pomaže u uklanjanju LDL-a iz organizma, transportujući ga do jetre gde se razgrađuje i izbacuje.Poželjne vrednosti ukupnog holesterola su ispod 200 mg/dl, dok se vrednosti iznad 240 mg/dl smatraju visokim rizikom. Idealni LDL je ispod 100 mg/dl, a HDL iznad 60 mg/dl. Niske vrednosti HDL holesterola, naročito ispod 40 mg/dl kod muškaraca i 50 mg/dl kod žena, povezane su sa povećanim rizikom od bolesti srca.
- Na nivo holesterola utiču slični faktori kao i kod triglicerida: ishrana bogata zasićenim i trans mastima, nedostatak vežbanja, gojaznost, ali i pušenje i alkohol. Takođe, nasleđe može igrati značajnu ulogu – neki ljudi imaju genetski predisponiran visok holesterol, čak i ako se pridržavaju zdravog načina života.Terapija za snižavanje holesterola najčešće počinje promenama u ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali se kod težih slučajeva primenjuju i lekovi – najčešće statini, ali i drugi preparati koji smanjuju apsorpciju masti ili pojačavaju njihovo izlučivanje.
Sve u svemu, ravnoteža između triglicerida i holesterola presudna je za održavanje zdravlja. Iako su prirodni i potrebni za organizam, njihov višak može biti izuzetno štetan. Pravovremeno praćenje krvne slike, usvajanje zdravih navika i, po potrebi, upotreba odgovarajućih lekova, predstavljaju ključne korake ka prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Pravilna briga o ovim vrednostima značajno smanjuje šanse za razvoj ozbiljnih hroničnih oboljenja i omogućava dugotrajnije i kvalitetnije življenje.
