Običaji na Tucindan uoči Badnjeg dana
Na Tucindan, 5. januara, u pravoslavnim porodicama u Srbiji počinju pripreme za Božić. Ovo je poseban dan, bogat tradicijskim običajima i verovanjima, koji predstavlja pripremu domaćinstava za slavlje najvažnijeg hrišćanskog praznika. Domaćice ovog dana temeljno pripremaju dom za naredne praznične dane, a u mnogim domovima po Srbiji praktikuju se specifične aktivnosti koje čine ovaj dan nezaboravnim.
Uobičajeni poslovi i pripreme
Prvi korak na Tucindan je čišćenje doma. Na ovaj dan domaćica mora temeljno da očisti kuću jer se smatra da tokom naredna tri dana, u periodu od Badnjeg dana do Božića, nije poželjno obavljati nikakve kućne poslove. Ovo je trenutak kada treba završiti sve pripreme za Božić, a središte svih tih priprema je hrana i obredi koji prate ovaj period.
Domaćica takođe priprema brašno za mešenje, jer na Badnje veče treba pripremiti badnjaču, a zatim i božićnu česnicu. Ove vrste hleba imaju posebnu simboliku u pravoslavnoj tradiciji, a božićna česnica, koja se meša i peče za Božić, često sadrži simbolične predmete kao što su novčići i drugi predmeti koji nose sreću.
Zrno žita i pokloni za Badnje veče
Domaćica priprema i posude sa zrnevljem žita, što je simbol života i plodnosti, te ih stavlja na vidno mesto u kući. Pored toga, sprema se i posuda sa suškim šljivama, smokvama, orasima, novčićima i bombonama. Ove posude će biti postavljene na slamu koja je razastrta po kući, jer će na Badnje veče domaćica prosuti ove poklone po slami. Tradicija nalaže da deca na Badnje veče skupljaju bombone i novčiće, a ovaj običaj se često prati pesmom i veseljem. Deca, ponašajući se kao pilići, skupljaju poklone, što je način da se donese sreća u dom u predstojećoj godini.
Običaji vezani za decu i ponašanje na Tucindan
Na Tucindan postoji i jedan od najzanimljivijih običaja vezanih za decu. Naime, u mnogim krajevima Srbije veruje se da na Tucindan decu ne treba tući. Prema narodnom verovanju, svaka ćuška koju dete primi na ovaj dan može izazvati čireve. S druge strane, postoje i krajevi u Srbiji gde se smatra da decu treba simbolično povući za uvo, što ima za cilj da ih učini dobrom i poslušnom tokom godine koja dolazi.
Verovanja i rituali na Tucindan
Još jedno važno verovanje vezano za Tucindan je da na ovaj dan ništa ne treba davati iz kuće. Ovo pravilo se smatra važnim kako bi domaćinstvo bilo prosperitetno i srećno tokom godine. Takođe, na Tucindan se tradicionalno vraćaju dugovi, kako bi domaćin bio oslobođen dugovanja do sledećeg Božića.
U nekim krajevima Srbije, postoji i običaj da večera ne bude servirana za stolom, već se jede na podu. U tom slučaju, so i beli luk prvo se postavljaju na pod, a zatim dolazi hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana koju domaćica priprema. Za večerom, domaćin mora biti okrenut prema istoku, što je često povezano sa simbolikom sunčevog izlaska i novog početka.
Zaključak: Duboka tradicija i poštovanje običaja
Tucindan je dan koji je duboko ukorenjen u tradiciji, a običaji vezani za pripreme uoči Badnjeg dana i Božića predstavljaju način očuvanja kulture i običaja koji su prenošeni kroz generacije. Na Tucindan se ne samo pripremaju obroci, već se kroz ove rituale i verovanja pojačava veza između porodice, tradicije i vere. Za sve koji poštuju ove običaje, Tucindan nije samo dan pripreme hrane i poklona, već i dan u kojem se osvežavaju porodični odnosi i podseća na važnost zajedništva.
