Sin Danice Maksimović – Miloš Lolić: Uspešan reditelj i čovek sa svojim pravilima
Miloš Lolić, sin poznate glumice Danice Maksimović, izuzetno je uspešan pozorišni reditelj čiji rad cene umetnici širom sveta. Iako je poznat u profesionalnim krugovima, Miloš izbegava pojavljivanje u medijima, a do treće godine gimnazije nije ni otkrivao ko mu je majka. “Trudim da me nema po novinama i televiziji, osim kad treba da govorim o svom radu”, izjavio je Miloš, a taj stav zadržava i danas.
- Miloš je završio pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i postavio mnoge prestižne predstave. Njegova dela dobila su priznanja na domaćoj i međunarodnoj sceni, a ponekad je u svojim predstavama angažovao i svoju majku Danicu, koja je na njega izuzetno ponosna i rado prati njegov rad. “Kada mi ljube ruku u Berlinu, Beču ili Minhenu, moje srce ubrzano kuca. I nije to samo zato što je on moj sin, zaista sam ponosna”, rekla je Danica.
Miloš je poznat po tome što voli uobražene ljude, a često se šali na svoj račun govoreći: “Ne samo što sam uobražen, nego me i privlače isključivo uobraženi ljudi.” Ipak, naglašava da postoji razlika između pozitivne uobraženosti i one koja je “odbojna”, poput uobraženosti izazvane novcem ili lenjosti.
- Kroz odrastanje, Miloš je imao priliku da upozna mnoge mamine kolege, među kojima je najviše voleo Tanju Bošković, kojoj je čak sa sedam godina predložio brak. “Danica i Tanja su bile bliske od malih nogu, ona me je čuvala kad je imala vremena. U narednoj predstavi planiram da je pozovem”, rekao je Miloš, dodajući da bi je ponovo zaprosio.
Iako retko izlaze u javnost, Milošovi roditelji, Danica i lekar Todor Lolić, zajedno su više od 40 godina. Nikada nisu verovali u klasičnu bračnu zajednicu, smatrajući da “papir” ništa ne menja u njihovoj ljubavi i međusobnoj podršci. “Naprsto je bila naša odluka da se ne venčamo. Ništa nam ni ovako ne fali”, ističe Danica, naglašavajući važnost emocija i međusobne podrške u odnosu.
- Njihov odnos je inspiracija i pokazuje da ljubav, poštovanje i zajednička životna filozofija mogu biti temelj snažnog i trajnog partnerstva.
BONUS TEKST
Kultura ispijanja kafe varira širom sveta, a jedan od interesantnih aspekata ove tradicije je serviranje čaše hladne vode uz kafu. Iako se ovo pravilo poštuje u mnogim zemljama, u nekim mestima neće vam ponuditi vodu uz kafu bez da to posebno zatražite, a u tom slučaju može biti naplaćena.
- Iako se ritual ispijanja kafe u opuštenoj atmosferi pojavio u 16. veku i brzo postao popularan u Turskoj i Grčkoj, u zapadnoj Evropi je uobičajen postao tek krajem 19. veka. Zanimljivo je da je čaša vode koja se uz kafu servira prvobitno imala sasvim drugi cilj. U to vreme, mnoge dame su se žalile da kašičice, koje koriste za mešanje kafe i šećera, uprljaju penom iz kafe, pa su ih morale stavljati na rub tacne. Ovaj potez mnogi su smatrali nekulturnim i nepristojnim, zbog čega su ugostitelji uveli čašu vode. Njena namena bila je jednostavna – gosti su mogli da isperu kašičicu pre nego što je vrate na tacnu, čime su održavali higijenu i eleganciju.
Međutim, od 1873. godine, kada su u gradovima počeli da se uvode prvi vodovodni sistemi, čaša vode dobila je novu funkciju. Kafedžije su želele da pokažu da pripremaju kafu koristeći samo kristalno čistu izvorsku vodu, što je postalo simbol kvaliteta.
- Danas, u mnogim restoranima i kafićima širom sveta, čaša vode uz kafu je postala standard, a njeno serviranje smatra se znakom dobrih manira. Ipak, u nekim mestima, posebno tamo gde je kultura ispijanja kafe manje formalna, može se desiti da čašu vode ne dobijete, osim ako to ne naglasite pri naručivanju.
