Ema, žena koja je prošla kroz duboku tragediju, ispričala je svoju emotivnu priču o životu sa mužem Džastinom Kotijarom i nepredvidivim događajima koji su se odigrali nakon venčanja. U njenoj ispovesti, bol i tuga su neizbežni, ali istovremeno, ona je pokazala snagu i hrabrost u suočavanju sa strašnom dijagnozom koja je izmenila njihov život iz korena.
Početak njihove ljubavi
Ema i Džastin su bili presrećni kada su saznali da čekaju bebu, što je dodatno učvrstilo njihovu ljubav. Planirali su venčanje, a sve je postalo još posebno jer je Ema bila u sedmom mesecu trudnoće. Njihovo venčanje je bilo punno radosti, i kao što to obično biva, oni su pozirali za fotografije koje su im trebale postati uspomena na lepe trenutke zajedničkog života. Međutim, uskoro je usledio veliki šok koji je promenio sve.
Prvi znakovi problema
Iako su na prvi pogled delovali kao srećan par, tokom medenog meseca Džastinovo ponašanje postalo je potpuno drugačije. Ema je opisala trenutak kada je on, bez ikakvog razloga, počeo da viče na nju. Njeni pokušaji da ga smiri nisu urodili plodom, a ona je bila potpuno šokirana, jer je to bilo potpuno suprotno od osobe koju je poznavala. Kao žena koja je bila trudna, dodatni hormoni su učinili da je sve bilo još emotivnije, pa je satima plakala zbog tog nesvesnog ponašanja svog partnera.
Šokantna dijagnoza
Nakon toga, Džastin je počeo da se žali na jake glavobolje, što je navelo Emu da ga nagovori da potraži lekarsku pomoć. Šokantna dijagnoza nije izostala – rak mozga u poodmakloj fazi. Tada je Ema shvatila da je sve čudno ponašanje njenog muža zapravo bilo posledica bolesti koja je zahvatila važne delove njegovog mozga i uticala na njegov temperament. Džastin je, kako je kasnije Ema saznala, želeo da preživi dovoljno dugo da bi video svoje dete, pa su svi njegovi postupci bili iz vođeni željom da doživi taj trenutak.
Teške borbe i gubitak
Nakon što je Džastin operisan, a zatim krenuo na hemoterapiju, Ema je donela još jednu odluku. Porodila se i donela na svet njihovu ćerku Miju, dok je Džastin bio u bolnici. Njegovo stanje nije bilo dobro, i četiri meseca nakon početka lečenja, lekari su im saopštili da se tumor povećao i da su se pojavile metastaze. Preostalo mu je svega dva meseca života, što je bio još jedan udarac za Emu.
U poslednjim trenucima života, Džastin je bio kod kuće, kako bi mogao da bude sa svojom ćerkom i da je drži u rukama. Međutim, nekoliko meseci kasnije, Džastin je preminuo, ostavljajući Emu da se bori sa tugom i da se posveti humanitarnom radu, pomažući onima koji su se borili sa sličnim bolestima.
Tuga, refleksija i snaga
Iako je prošlo vreme, Ema i dalje nije mogla da gleda njihove svadbene fotografije bez tuge i bola. Na slikama su izgledali tako srećno, i u tom trenutku nisu mogli ni da naslute šta će se dogoditi. Tek sada, gledajući te slike, Ema je shvatila da je Džastin, iako je bio prepun ljubavi, zapravo pokazivao znakove bolesti i pre nego što je saznao za svoju dijagnozu. Njegovo ponašanje, na osnovu izraza lica i gestova, sada je postalo jasno.
Džastinovo delovanje pre venčanja je sada postalo jasno kao posledica raka na mozgu, što je Ema u retrospektivi shvatila. Nije im bilo lako, ali su zajedno prošli kroz teške trenutke. Iako je izgubila muža, Ema nije stajala i okrenula je svoj život ka pomaganju ljudima koji se nalaze u sličnoj situaciji.
Prepoznavanje simptoma
Ova priča nije samo emotivna ispovest, već i važan podsetnik na to koliko je rak mozga teško prepoznati, jer simptomi nisu uvek očigledni. Glavobolja, napadi, mučnina, promena raspoloženja, i druge tegobe često se pripisuju nečemu drugom. Međutim, uz dovoljno pažnje, moguće je primetiti promene i potražiti medicinsku pomoć na vreme.
