U današnje vreme sve se više govori o važnosti zdrave ishrane, a posebno o tome koliko je bitno birati voće i povrće bez hemikalija. Među najčešće korišćenim namirnicama svakako je paradajz, koji se koristi tokom cele godine – u salatama, sosovima, jelima svih vrsta. Međutim, pitanje koje se često postavlja glasi: kako znati da li je paradajz prirodan ili prepun pesticida?
- Iako paradajz tehnički spada u grupu voća, većina ga doživljava kao povrće. Ono što ga čini specifičnim jeste činjenica da se ne može prirodno sačuvati tokom cele zime, pa se zimski i rani prolećni paradajz najčešće uzgaja u staklenicima uz pomoć hemijskih sredstava. U tim uslovima, biljke često bivaju tretirane različitim pesticidima i stimulatorima rasta, kako bi plodovi izgledali savršeno i izdržali dug transport.
Međutim, postoje vizuelni i praktični načini da se proceni da li je paradajz prirodan ili hemijski tretiran. Jedna od najpouzdanijih metoda jeste da paradajz jednostavno presečete. Ako je plod iznutra pun žućkastih pruga koje se šire prema kori, ili ako se u sredini nalazi čvrsta žuta masa, vrlo je verovatno da je paradajz tretiran hemikalijama. Ove žute linije i tvrd centar ukazuju na neprirodan razvoj ploda, često uslovljen ubrzanim sazrevanjem pomoću veštačkih sredstava.
- Još jedan važan pokazatelj jeste izgled i uniformnost paradajza. Ako su svi plodovi apsolutno iste veličine, oblika i boje, a imaju gladak, gotovo savršen spoljašnji izgled, moguće je da dolaze iz industrijske proizvodnje, gde se koriste hemijska sredstva za kontrolu rasta i estetike. Prirodan paradajz nikada neće biti savršeno simetričan, jer raste u prirodnim uslovima i podložan je uticajima iz okruženja, poput vetra, sunca i zemljišta.
Takođe, treba obratiti pažnju i na pakovanje. Paradajz koji se prodaje upakovan u plastične kutije ili prekriven plastičnom folijom češće dolazi iz velikih plantaža, gde se hemikalije koriste u većim količinama kako bi plodovi bili izdržljiviji. Takvi plodovi često imaju duži rok trajanja, ali zato manje ukusa i nutritivne vrednosti.
- S druge strane, paradajz koji nije savršenog izgleda, na kojem se mogu primetiti neravne linije, blage šare, pa čak i poneka brazda, često potiče iz manjih, lokalnih uzgoja. Ti plodovi možda nisu vizuelno privlačni, ali imaju puniji ukus i veće šanse da su neprskani ili minimalno tretirani.Jedan od dodatnih saveta je da obratite pažnju i na miris paradajza. Prirodno uzgojen paradajz ima intenzivan, zemljani miris koji se oseća već pri blagom dodiru kore. Nasuprot tome, plodovi uzgojeni uz pomoć hemikalija često nemaju miris ili imaju blag, gotovo veštački ton.
Ako imate mogućnost, najbolje je kupovati paradajz direktno od proverenih lokalnih proizvođača ili na pijacama, gde možete popričati sa prodavcem i saznati više o načinu uzgoja. Takođe, dobra praksa je da paradajz pre upotrebe temeljno operete u vodi sa malo sode bikarbone ili sirćeta, kako biste uklonili eventualne ostatke pesticida sa kore.Ukoliko uzgajate paradajz kod kuće, čak i na malom prostoru poput terase ili balkona, to vam pruža potpunu kontrolu nad onim što konzumirate. Nema ničeg sigurnijeg od vlastitog uzgoja, čak i ako količine nisu velike.
- Na kraju, ne zaboravite – zdravlje počinje od onoga što unosimo u organizam. Ulaganjem dodatnog truda u prepoznavanje prirodnog proizvoda, činimo mnogo za svoje telo, a istovremeno podržavamo održiv i odgovoran pristup ishrani.
