U daanšnjem članku i vam donosimo jednu jako zanimljivu priču koja je obilježila jedan tužni dio ove žene .Naime ona je odlučila da podijeli ovo svije iskustvo s nama kako bi otvrila oči mnogim ženama i olakšala sebi.
- Nikada nisam zamišljala da će moj život jednog dana početi da liči na jeftinu melodramu, ali sada, dok pišem ove reči, osećam kako mi ruke drhte. Ne znam da li je to od tuge, besa ili dubokog razočaranja. Bila sam udata deset godina. Imamo dvoje dece. Verovala sam da je naš brak možda nesavršen, ali dovoljno čvrst da izdrži sve. Mislila sam da sam pronašla partnera koji je spreman da stoji uz mene kroz dobro i loše.
A onda je istina izašla na videlo. Žena koju sam godinama poštovala, koja mi je bila svekrva, kojoj nikada ružnu reč nisam uputila, sve to vreme je radila iza mojih leđa. Nagovarala je mog supruga da me ostavi. Govorila mu je da naša deca “nisu njegova”. Da „pogleda pažljivo oči dece – jedno liči na poštara, drugo na komšiju“. Govorila mu da sam lukava, da sam ga iskoristila samo radi sigurnosti i da mu se podsmevam iza leđa.
- On mi to nije priznao. Ćutao je i nosio to u sebi, sve dok jednog dana nisam slučajno pročitala poruke koje mu je slala. Bile su toliko otrovne, pune mržnje, da sam osetila fizički bol dok sam ih čitala. U njima ga ubeđuje da uradi test očinstva, da “spasi sebe dok nije kasno”, da se ne ponaša kao budala kao što je, po njenim rečima, bila ona.
Tada mi je prvi put kroz glavu prošla misao: “Možda treba da pogledam nju, a ne sebe.” Kao da mi je unutrašnji glas šapnuo da nešto nije onako kako izgleda.
Krenula sam da istražujem. Nisam tražila osvetu, samo sam želela da shvatim zašto. Zašto tolika mržnja i potreba da uništi moj brak? Svekrva je često pričala kako je ona bila savršena žena, domaćica verna kao pas, i kako joj je teško što njen sin nije našao “bolju” suprugu od mene. Međutim, kroz razgovor sa jednom njenom rođakom saznajem nešto šokantno – dok joj je muž bio živ, imala je nekoliko afera.
- Jedan čovek, koji je i dalje živ, potvrdio je da je s njom bio u dugogodišnjoj vezi. Drugi navodno ima sina koji neverovatno liči na mog pokojnog svekra. Sve je to, kako kažu, bilo poznato u selu, ali o tome se ćutalo.Kada sam sve te informacije ispričala svom mužu, bio je potpuno zatečen. Nije mogao da veruje dok nije pitao svoju tetku – koja mu je sve potvrdila. Njegova majka, koja je mene optuživala i širila otrovne laži, zapravo je bila žena sa mnogo tajni i grehova, koje je pokušavala da sakrije projektujući ih na mene.
Ipak, ono što je usledilo slomilo me je više nego sve pre toga. Umesto da me zagrli, da mi kaže da mi veruje, moj suprug je izustio:
— “Ne znam više kome da verujem. Možda su sve žene iste.”
- Te reči bolele su me više nego sve uvrede koje sam čula od njegove majke. Ne zato što me je optužio, već zato što sam shvatila da sam udata za čoveka koji nema kičmu. Koji je radije posumnjao u mene, majku svoje dece, nego u ženu za koju je sada saznao da nije bila ni približno moralna kakvom se predstavljala.
Na kraju smo uradili test očinstva. Rezultat je potvrdio da su deca njegova. Ali ono što se izgubilo zauvek jeste poverenje. Ne samo njegovo u mene, već i moje u njega. Jer kad jednom neko odluči da veruje otrovnim rečima, teško je to popraviti.
Sada razmišljam o razvodu. Ne zato što sam loša supruga ili jer više ne volim, već zato što ne želim da živim u senci tuđih grehova i prošlosti koja nije moja. Svekrva neka nastavi da nosi svoje tajne. Ja više ne želim da budem deo te priče.
