Život Gordane Armenulić, ćerke tragično nastradale legende narodne muzike, bio je duboko obilježen gubitkom majke. Silvana Armenulić, jedna od najvoljenijih pevačica bivše Jugoslavije, poginula je u saobraćajnoj nesreći 1976. godine, ostavivši za sobom dvanaestogodišnju ćerku i neizbrisiv trag u muzici.
- Gordana, koja je kasnije postala profesor matematike, često je govorila o tome koliko joj je detinjstvo bilo teško bez majke. Gubitak roditelja u tako formativnim godinama ostavio je duboku prazninu koju, kako sama kaže, nikada nije uspela u potpunosti da popuni. Ipak, iako su uspomene bile obojene tugom, one su ujedno bile i izvor snage, jer su majka i ćerka bile izuzetno vezane.
U više navrata je govorila o tome koliko je Silvana bila posvećena majčinstvu, koliko ju je vodila sa sobom svuda gde je mogla. Njih dve su zajedno provodile vreme i u trenucima iza reflektora – u kuhinji, u svakodnevnim radostima i običnim stvarima koje detinjstvo čine toplim i značajnim. Gordana se seća kako su zajedno kuvale, pravile jela poput pečurki i kolača, i kako ju je majka uključivala u sve što je radila.
- Silvana je bila posebna žena, ne samo po svom glasu, već i po karakteru. Nije volela da zavisi od drugih kada su izgled i nastupi u pitanju. Sama je uređivala frizuru, sama se šminkala i birala kostime. Gordana je često bila pored nje dok se pripremala za nastupe, upijajući svaki pokret, svaki detalj, svaku nijansu njene energije.
Jedan od najlepših segmenata njihovog odnosa bila je ta intimna bliskost koju su delile, i koju je Gordana nosila sa sobom kroz život. Mnogi koji je danas poznaju kažu da je nasledila lepotu i eleganciju svoje majke, ali i toplinu pogleda i izražajnost lica. Sličnost između njih ne ogleda se samo fizički, već i u unutrašnjoj snazi koju je Gordana razvila kroz suočavanje sa gubitkom.
- Nakon što je objavljena vest o nesreći u kojoj je Silvana Armenulić poginula, javnost je bila u šoku. Njena smrt ostavila je veliku prazninu ne samo u porodici, već i u kulturnom životu regiona. Silvana nije bila samo pevačica – bila je simbol epohe, žena sa jakim stavom i glasom koji je prenosio emociju.
Godinama nakon njene smrti počele su da se pojavljuju spekulacije i teorije o njenom stradanju, a posebnu pažnju izazvao je jedan intervju koji je Silvana dala dve godine pre pogibije. U tom razgovoru, ona je iskreno govorila o svojim strahovima i nesigurnostima. Kazala je da oseća tjeskobu nakon nastupa, kada se svetla pozornice ugase, gosti odu svojim kućama, a ona ostane sama. U tom trenutku, kako je rekla, pitala se da li za nju postoji sutra.
Njena rečenica: „Možda sam baš u kafanama u kojima sam nekada pevala stekla taj strah od budućnosti…“ postala je predmet brojnih komentara i tumačenja. Mnogi su taj intervju videli kao predosećaj tragedije, dok su drugi smatrali da se radi o dubokoj umetničkoj refleksiji žene koja je i pored slave ostajala ranjiva.
- Bez obzira na to kako se gleda na te izjave, jasno je da je Silvana nosila sa sobom teret odgovornosti, emocija i brige. Bila je umetnica, supruga, majka – i sve te uloge pokušavala je da balansira u društvu koje često ne prašta slabost. Njena ranjivost nije je činila slabijom – naprotiv, ljudskost i otvorenost su je činile još bližom publici koja ju je obožavala.
Gordana danas čuva sećanje na majku kroz slike, uspomene i mirise detinjstva. Njena životna priča je svedočanstvo o tome kako se snaga može roditi iz gubitka, kako ljubav ne prestaje smrću, i kako se nasleđe jednog roditelja može nositi kroz ceo život – ne kao teret, već kao dar.
- U tom tiho oblikovanom svetu ćerke i majke ostala je jedna jednostavna, ali snažna poruka: da ono što roditelj detetu ostavi nije samo imovina ili slava, već toplina, prisustvo i sećanje koje ne bledi.
