U bivšoj Jugoslaviji, Zoran Radmilović je uživao visok ugled kao voljeni glumac. Njegovo nasleđe obuhvata mnoge izuzetne izvedbe, kao i njegovu suprugu Dinu i njihovu posvojenu kćer. Kći Zorana Radmilovića, Ana Radmilović, bila je poznata novinarka i spisateljica čiji su mnogi izbegavali tekstovi. Iako je stekla diplomu iz glume, Ana Radmilović je odlučila ne nastavljati karijeru glumice. Umesto toga, opredelila se za novinarstvo i pisanje, iako je završila dvanaestu gimnaziju u Beogradu i diplomirala glumu u Novom Sadu. Naime, provela je nekoliko godina kao cenjena novinarka izveštavajući o događajima na Kosovu.Na temelju proždrljivosti i dječje perspektive, Ana Radmilović je stvorila impresivne, duhovite i emotivne knjige poput “Zalažem se za laž” (2009., uredio otac Zoran Radmilović), “Kad je svijet imao brkove” (2011.), prozu koja istražuje nostalgiju, te pseudodokumentarni roman “Štange, pumpe, samostani u brdima” (2012.).
Osim toga, surađivala je s brojnim novinama, stvarajući širok repertoar od preko dvije tisuće tekstova, reportaža, intervjua i kolumni. Kći Zorana Radmilovića bila je suočena s kontinuiranim usporedbama sa svojim poznatim ocem tokom celog života. Spomenula je fizičku sličnost između njih, iako to nije nužno laskava usporedba, s obzirom na očev istaknut nos i brkove. Unatoč majčinoj lepoti, malo toga mogla je učiniti po pitanju svog izgleda. Ana je delila lepe uspomene na očevu ljubaznu i nježnu prirodu, opisujući ga kao osobu dobrog srca. Bila je odvojena od njega dok je bio odsutan, a čežnja za njim bila je stalno prisutna u njenom životu.Stalno uspoređivanje s ocem u domeni glume, kako piše Stil.rs, stvaralo je značajne izazove za Anu i predstavljalo ozbiljnu prepreku u njenim profesionalnim nastojanjima. Iako je u detinjstvu osećala snažnu želju da nastavi glumačku karijeru, očevi komentari o ograničenjima uloga dece i žena na televiziji odvraćali su je od pridruživanja glumačkoj grupi Bate Miladinovića.Nakon toga, impulsivno sam se upisao na časove glume s pretpostavkom da će to biti lako. No, brzo sam shvatio da mi nedostaje bilo kakav prirodni talent, a moja sramežljivost samo je dodatno otežala situaciju. Stalne usporedbe s drugima, posebno s Zoranom, značajno su kočile moj napredak. Kada sam slušao komentare poput “Ona nije ni približno kao Zorana”, počeo sam ozbiljno sumnjati u svoje sposobnosti. Iako mnogi glumci nemaju nikakve sličnosti s poznatim rodbinom, to ih nije sprečavalo da se posvete svojoj strasti.
Nažalost, to je kod mene izazvalo suprotan efekat, konačno me odvodeći od glumačke karijere. Umesto toga, na kraju sam postao novinar, profesija koju on nije posebno odobravao, jer je pisanje bilo jedino područje u kojem sam zaista bio dobar.” Ana je preminula neočekivano u 43. godini života 2017. godine. Razlog njenog preranog odlaska bio je predmet nagađanja već neko vreme, ali nikada nije stigla zvanična potvrda koja bi odgovorila na mnoge sumnje oko toga. U razmaku od manje od 24 meseca, napustila nas je i draga Dina, ali kultna izvođačica ostavila je iza sebe neizmernu kulturnu baštinu koja će živeti zauvek.