Boris Jurišić, u 47. godini života, doživeo je moždani udar usred noći, ali uz munjevitu reakciju svoje supruge, uspio je da spasi svoj život. On je, kaže, prvi put primetio simptome kada mu je leva ruka bila oduzeta i kada je imao problema s govorom. Na osnovu tih simptoma, odmah je zatražio pomoć od žene, a ona je brzo utvrdila da se radi o moždanom udaru. Bez oklijevanja, obratili su se Hitnoj pomoći, koja ga je prevezla u bolnicu, gde je odmah započelo lečenje.
- Boris ističe da nije imao nikakve prethodne naznake da će doći do moždanog udara, niti je redovno pratio pritisak, a povremene glavobolje koje je imao nisu mu bile znak upozorenja. Međutim, brzom reakcijom i pravovremenim početkom lečenja, uz pozitivan pristup i opozitivan stav prema oporavku, uspio je da se potpuno oporavi. Nedugo nakon što je hospitalizovan, Boris je već izašao iz bolnice i brzo se vratio svojim radnim obavezama. On savetuje ljude da vode zdrav način života i da što više vremena provode u prirodi, što je njemu pomoglo u oporavku.
Profesor Branko Đurović, neurohirurg i klinički neurofiziolog, objašnjava da brza reakcija u prvih nekoliko sati nakon moždanog udara može biti presudna za oporavak. On napominje da je u slučaju moždanog udara vrlo bitno da lek bude primenjen što pre, jer ako od početka simptoma do aplikacije leka prođe manje od tri ili četiri sata, pacijenti imaju velike šanse za potpuni oporavak. Prva tri sata su ključna u sprečavanju ozbiljnijih posledica, jer se neurološki deficit povlači veoma brzo.
- Dr Đurović takođe upozorava na postojanje mini moždanih udara koji su vrlo često neprepoznati jer ne izazivaju uočljive simptome. Ovaj tip moždanog udara zahvata male krvne sudove mozga i može biti vidljiv samo putem magnetne rezonance.Preporuke za prevenciju moždanog udara uključuju zdrav san, zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Uz ove faktore stabilnosti, ljudi mogu smanjiti rizik od nastanka moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.
BONUS TEKST
Marija Branjas Morera, koja je do prošle godine nosila titulu najstarije osobe na svetu, često je isticala da svoju dugovečnost duguje sreći i dobrim genima. Ispostavilo se da je bila potpuno u pravu, jer su nova istraživanja o njenim ćelijama i mikrobiomu otkrila fascinantne činjenice. Njene ćelije bile su čak 17 godina mlađe od njenog “zvaničnog” godišta, što je naučnicima omogućilo da shvate koliko je njen genetski kod bio izuzetno privilegovan.
Naučnici sa Univerziteta u Barseloni, predvođeni genetičarem Manelom Estelerom, sproveli su jedno od najdetaljnijih istraživanja o tzv. superstogodišnjacima – ljudima koji dožive 110 ili više godina. Njihova analiza genetskog koda pokazala je da je Marijina genetika omogućila da ostane lucidna do poslednjih dana svog života, dok su njeni zdravstveni problemi uglavnom bili ograničeni na bolove u zglobovima i gubitak sluha.
Pored toga, otkriveno je da je njen mikrobiom – bakterije u njenom digestivnom traktu, koji igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja – bio vrlo sličan mikrobiomu novorođenčeta. Ovo otkriće sugeriše da je njen organizam uspešno održavao balans crevne flore, što je značajno doprinosilo njenoj dugovečnosti i otpornosti na bolesti. Ovaj jedinstveni mikrobiom mogao je da igra ključnu ulogu u njenoj sposobnosti da preživi i ostane zdrava kroz toliko decenija.
Marija je živela kroz teške istorijske periode, uključujući ratove, španski grip i koronu, preživljavajući sve izazove zahvaljujući svom izuzetnom zdravlju, koje je kombinovala sa optimizmom i pozitivnim pristupom životu. Njena priča je pravi testament moći genetike i zdravog načina života u postizanju dugog i zdravog života.
