U današnjem članku vam donosimo bonus tekst koji vas vodi kroz fascinantnu istoriju jednog od najomiljenijih slatkiša na svetu čokolade.
- Iako je danas čokolada sinonim za uživanje, njena priča je daleko od obične. Od gorkog napitka drevnih Maja i Asteka, do savremenih mlečnih tabli, čokolada je prešla dugi put kroz istoriju, kulturne razmene, inovacije i promene ukusa.
Priča o čokoladi počinje u tropskim šumama Srednje Amerike, gde su drevne civilizacije Maja i Asteka prvi otkrile čudesna svojstva zrna kakaovca. U to vreme, kakao je korišćen na potpuno drugačiji način nego danas. Maje i Asteci su pravili napitak poznat kao “xocolatl” — gustu, gorku tečnost pomešanu sa vodom, začinima i ljutim paprikama. Ovaj napitak nije imao ništa zajedničko sa današnjim slatkim čokoladnim poslasticama. Smatrao se svetim, rezervisanim za vladare, sveštenike i ratnike, jer se verovalo da daje snagu i bistrinu uma. Zanimljivo je da je kakao zrna imala i vrednost kao valuta u aztečkoj kulturi — mogli ste kupiti kokošku za 10 zrna, a za 100 zrna dobiti čitav komad fine tkanine.
Sve se menja dolaskom Španaca u Ameriku početkom 16. veka. Hernán Cortés je 1528. godine doneo kakao u Španiju, gde su ga Evropljani prvi put probali. Međutim, gorka verzija nije odgovarala njihovim ukusima, pa su počeli da dodaju šećer, cimet i mleko, kako bi stvorili blažu i prijatniju varijantu. Čokolada je ubrzo postala omiljeni napitak među španskom aristokratijom.
- Tokom 17. i 18. veka, čokolada se širila Evropom, zadržavajući status luksuza dostupnog samo bogatima. Tek sa razvojem industrije u 19. veku, čokolada je počela da menja oblik i postaje dostupna širem sloju društva. Prekretnica je nastupila 1828. godine, kada je holandski pronalazač Konrad van Houten razvio metodu za izdvajanje kakao putera iz kakao mase. Ova inovacija omogućila je nastanak čvrstih čokoladnih proizvoda, koji su postali osnova za modernu čokoladu.
Nekoliko decenija kasnije, u Švajcarskoj, Daniel Peter i Henri Nestlé su stvorili prvi mlečni čokoladni bar, koristeći mlečni prah kao ključni sastojak. Godina 1875. smatra se rođenjem moderne čokolade kakvu danas poznajemo. S krajem 19. i početkom 20. veka, čokoladarske kuće kao što su Hershey, Cadbury i Mars počele su masovnu proizvodnju čokolade, pretvarajući je iz luksuza u svakodnevni užitak. Čokolada je postala globalni fenomen, nezaobilazna u svim kulturama i na svim kontinentima.
Zdravstvene koristi tamne čokolade postale su poznate tek u novije vreme. Nauka je pokazala da tamna čokolada, zbog visokog sadržaja flavonoida (prirodnih antioksidanata), može doprineti zdravlju srca, poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa u telu. Takođe, poznato je da stimuliše oslobađanje serotonina i endorfina, hormona koji poboljšavaju raspoloženje, što objašnjava zašto je čokolada često nazvana “hranom za sreću”.
- Kada se osvrnemo na istoriju, put čokolade od gorkog napitka drevnih Maja do savremenih pralina i čokoladnih tabli govori o mnogo više od promena u ukusu. To je priča o kulturnim razmenama, inovacijama i ljudskoj sklonosti da svaki proizvod prirode pretvori u umetnost i užitak. Ko bi mogao pretpostaviti da su sićušna zrna kakaovca, koja su nekada služila kao novac i bila deo svetih rituala, postala osnovni sastojak jedne od najomiljenijih poslastica na svetu?
Danas čokolada ne samo da zadovoljava naša čula, već nosi sa sobom vekove bogate tradicije, simbolizujući slast života kroz istoriju.
