U današnjem članku vam donosimo nekoliko zanimljivosti na temu poverenja, privatnosti i sigurnosti, kroz priču koja je izazvala veliku raspravu među roditeljima i ljudima koji rade kao dadilje.
- Ova priča se dotiče vrlo osetljive teme: da li roditelji imaju pravo da tajno nadziru dadilje koje čuvaju njihovu decu, ili je to previše invazivno i narušava privatnost?
Devojka koja je radila kao dadilja i istovremeno studirala, podelila je svoju iskustvo na popularnom sajtu ispovesti.com, gde je ispričala da je saznala da je njena porodica zaposlenja zapravo tajno prati putem sigurnosnih kamera. “Bilo mi je užasno neprijatno,” ispričala je. „Nisam znala kako da reagujem.” Iako je razumela želju roditelja da osiguraju sigurnost svoje dece, smatrala je da bi bilo u redu da je o tome obaveštena unapred. „U ovom poslu poverenje je osnova, mora da postoji s obe strane,“ napisala je, naglašavajući da je takav postupak narušio profesionalni odnos koji je izgradila sa porodicom.
- Njena ispovest izazvala je veliku raspravu među korisnicima sajta, naročito među roditeljima koji zapošljavaju dadilje i onima koji rade u tom poslu. Dok su neki komentatori podržali devojku, tvrdeći da skriveni nadzor znači narušavanje privatnosti i poverenja, drugi su stali na stranu roditelja, objašnjavajući da imaju pravo da zaštite svoju decu, posebno u vremenu kada se previše pažnje pridaje sigurnosti, a premalo poverenju. Jedan roditelj je čak podelio svoje iskustvo s kamerama, ističući da ih je postavio kako bi osigurao sigurnost svog deteta.
Ona je, kako je objasnila, angažovala dadilju koja nije znala da je njeno dete ima tešku alergiju na kikiriki. Jednog dana, umesto da nahrani dete pripremljenim obrokom, dadilja je dala smoki sa kikirikijem. “Kada sam je pozvala da pitam zašto, zbunila se jer nije znala da imam kameru,” napisala je majka. „Od tada, uvek postavljam kamere, a ponekad ih ne obavestim,“ dodala je, obrazlažući svoju odluku time što je sigurnost deteta uvek bila na prvom mestu.
- Ovaj slučaj otvara veoma važnu dilemu: Da li je skriveni video nadzor opravdan kada je u pitanju bezbednost deteta, ili on prelazi granicu privatnosti i poverenja? Stručnjaci za etiku i privatnost često se slažu da postoji balans koji je teško postići. Na jednoj strani, roditelji koji žele da osiguraju da je njihovo dete bezbedno, često vide kamere kao neophodan alat u modernom svetu. S druge strane, mnogi smatraju da je tajno nadgledanje previše invazivno, i da bi to moglo ozbiljno ugroziti odnos poverenja između roditelja i ljudi koje angažuju za brigu o svom detetu.
Neki stručnjaci za ljudska prava navode da poverenje u profesionalca kao što je dadilja treba biti osnovni princip, te da roditelji koji odluče koristiti kamere bez obaveštavanja dadilje možda ne pokazuju dovoljno poštovanja prema privatnosti osobe koja se brine o njihovoj deci. Drugi, međutim, veruju da je sigurnost najvažniji faktor, i da bi u nekim slučajevima nadzor trebao biti opravdan, naročito kada je reč o zaista malim i ranjivim osobama.
