U pravoslavnom kalendaru 22. septembar posvećen je svetim pravednicima Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice. Ovaj datum nosi duboko značenje, jer kroz njihovu životnu priču vernici prepoznaju snagu vere, istrajnost u molitvi i Božiju pravdu.
- Iako su živeli pola veka bez potomstva, nisu prestali da veruju u Gospoda i Njegovu milost. Njihova predanost i trpljenje postali su simbol nade da Bog ne zaboravlja one koji istrajno mole.
Prema predanju, Joakim i Ana su decenijama nosili bol što nemaju dece, jer se tada neplodnost smatrala velikim teretom i kaznom. Ipak, nisu posustajali. Njihove molitve čuo je arhangel Gavrilo, koji im je saopštio da će im Gospod darovati ćerku – Mariju, koja će postati Majka Hristova i najuzvišenija među svim ženama. U toj objavi sabrana je čitava poruka ovog praznika – da strpljenje i vera donose plod kada izgleda da je sve izgubljeno.
- Posebno mesto u ovom danu zauzima molitva. Vernici veruju da svaka žena koja se obrati svetoj Ani sa iskrenim rečima, može pronaći utehu i snagu. Molitva nije samo ritual, već duboki dijalog između duše i Boga. Najpoznatija molitva svetoj Ani glasi: „Sveta majko Ana, tvoja nam je kći Marija u Isusu, svom božanskom sinu, donela spas. Časteći te, slavim milosrđe Gospodinovo. Moli Isusa da mi prosvetli pamet i da snage da u ovim teškim trenucima verno ispunim svoj časni poziv majke i jednom sa svojom decom doživim večno blaženstvo. Amin.“
Kako piše Politika.rs, ovakve molitve predstavljaju stub duhovnosti u našem narodu. One nisu samo reči, već i izraz ženske snage i istrajnosti u očuvanju porodice. Posebno žene iz manjih sredina nalaze utehu u ovim molitvama, jer kroz njih prepoznaju da nisu same u svojim životnim iskušenjima. Priče o vernicima koji su kroz molitvu pronašli smirenje deo su duhovne tradicije koja se prenosi generacijama.
Molitva svetoj Ani naročito je važna za žene koje žele potomstvo ili koje se bore sa teškoćama u porodici. Ona u sebi nosi snagu da podseti na smisao majčinske uloge i žrtve. Zbog toga ovaj praznik ima posebno mesto među vernicama koje ga obeležavaju u tišini doma ili u crkvama. Molitva je tu da podigne, osnaži i pokaže da Bog uvek odgovara na vapaje srca, makar drugačijim putem nego što očekujemo.
U etnografskim zapisima koje prenosi SANU, naglašava se da je verovanje u moć molitve Joakimu i Ani duboko ukorenjeno u srpskom narodu. Mnoge porodice su upravo ovaj dan slavile kao zavet kada bi se zahvaljivale na potomstvu ili na isceljenju. Takvi običaji, iako možda ređi u gradskim sredinama, i danas su prisutni u manjim mestima gde ljudi čuvaju duh predaka i snagu zajedništva.
- Za mnoge vernike molitva je utočište kada svakodnevica postane preteška. U rečima upućenim svetoj Ani ogleda se poverenje da su majčinstvo, ljubav i žrtva vrednosti koje prevazilaze sve ovozemaljske teškoće. Upravo zato žene izgovaraju molitvu ne samo za dar deteta, već i za mir u domu, za zdravlje svoje porodice i za snagu da izdrže životne oluje.
Kako prenosi Blic.rs, sveštenici naglašavaju da molitva nema magijski karakter, već da deluje kroz veru. Kada se reči izgovaraju iskreno, one postaju izraz unutrašnje spremnosti da se prihvati Božija volja. Zato se veruje da molitva svetoj Ani ima „neverovatnu moć“ – jer podseća na to da Bog nikada ne ostavlja one koji Mu se iskreno obraćaju.
Danas, u vremenu brzine i neizvesnosti, povratak molitvi postaje način da čovek pronađe ravnotežu i unutrašnji mir. Žene koje se mole svetoj Ani prepoznaju u njoj simbol majke koja nikada ne odustaje. Njena snaga je u istrajnosti i veri, i upravo zbog toga ostaje uzor kroz vekove.
- Ovaj praznik podseća da molitva ne traži posebne uslove, ni bogatstvo ni položaj – ona zahteva samo iskreno srce. U rečima upućenim svetoj Ani svaka žena pronalazi deo svoje priče: žalost, nadu, ljubav i veru da će dobro na kraju pobediti. To je ono što čini ovu molitvu živom i što joj daje snagu da se prenosi iz generacije u generaciju.
