Danas, 29. maja, pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju jedan od najznačajnijih praznika – Spasovdan, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje. Ovaj dan ima duboko religijsko i istorijsko značenje, prožeto verovanjima, običajima i narodnim predanjima, koji se i danas čuvaju u mnogim krajevima Srbije.
- Spasovdan se ubraja među 12 velikih hrišćanskih praznika, i jedan je od osam praznika posvećenih Hristu. Prema hrišćanskom učenju, ovaj dan označava trenutak kada se Isus Hristos, četrdeset dana nakon vaskrsenja, uzneo na nebo pred očima svojih učenika. Upravo to vaznesenje simbolično označava spasenje, povratak božanskom poreklu i odvajanje od sveta ispunjenog grehom i nepravdom.
U narodnom predanju se veruje da je Bog na ovaj dan “pobegao od loših ljudi”, odnosno da se spasao od zla time što se uzneo u nebeske visine. Zbog toga se veruje da Spasovdan donosi zaštitu i spasenje, naročito najmlađima, i da se toga dana ljudi oslobađaju nevolja, bolesti i nesreća.
- Poštovanje ovog praznika među Srbima dobilo je naročit značaj tokom vladavine cara Dušana. Naime, poznato je da je Dušanov zakonik, jedan od najvažnijih pravnih dokumenata srednjovekovne Srbije, prvi put proglašen upravo na Spasovdan, 1349. godine, a dopune istog donete su ponovo na isti praznik, 1354. godine. Ovaj istorijski podatak dodatno je učvrstio praznik kao dan značajan ne samo za veru, već i za identitet i pravni razvoj srpskog naroda.
U skladu s tim, Spasovdan se slavi svečano, sa brojnim običajima koji se prenose s kolena na koleno. Jedan od najstarijih običaja jeste obilazak zapisa – svetih stabala, najčešće hrastova ili voćki, koji su osveštani i smatraju se zaštitnicima sela ili zaseoka. U ranim jutarnjim satima, pre izlaska sunca, vernici kreću u procesiju poznatu kao Krstonoše, noseći krstove i barjake, pevajući molitve i kiteći stablo vencima od cveća. Osim duhovnog, ovaj običaj ima i snažan zajednički, zajedničarski karakter, jer okuplja celo selo u jedinstvenom činu vere i poštovanja predaka.
- Na Spasovdan se, prema narodnom verovanju, ne sme obavljati težak fizički rad, jer se veruje da je to najsrećniji dan u godini. Praznik se provodi u miru, odmoru i porodičnom okruženju. Dan se započinje odlaskom u crkvu, gde se prisustvuje liturgiji, a zatim se okuplja porodica i prijatelji na svečanom ručku.
Postoje i brojna verovanja vezana za ponašanje tog dana. Smatra se da muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, jer se time čuva zdravlje i izbegavaju bolesti. Takođe se kaže da ne treba spavati tokom dana, jer onaj ko to učini, navodno će biti pospan i lenj tokom cele godine.
- Jedan od zanimljivih i danas gotovo zaboravljenih običaja jeste da se, pre izlaska sunca, ljudi kupuju u reci, potoku ili moru, kako bi se simbolično očistili i zaštitili od bolesti. Takođe, tog dana se pije prvo mleko od nove muže, verujući da donosi zdravlje i blagostanje.
Nakon verskog obreda, domaćini često pozivaju goste na bogatu trpezu, gde se služe tradicionalna jela, često uključujući jagnjetinu, pite, razna peciva i slatkiše. Iako su običaji vremenom modifikovani, suština praznika ostaje ista – okupljanje, zahvalnost, vera i nada u zaštitu i napredak.
- Spasovdan tako ostaje duboko urezan u srpskom duhovnom i kulturnom identitetu. On povezuje veru, istoriju, narodnu tradiciju i porodične vrednosti, podsećajući na snagu zajedništva i značaj duhovne povezanosti s precima i Bogom. U vremenu kada se mnogi bore sa životnim izazovima, praznici poput ovog predstavljaju utočište i obnovu – ne samo u religijskom, već i u ljudskom i emotivnom smislu.
