Moramo priznati da je san svih nas da postanemo roditellji jer tek onda znamo da smo nešto postigli.Naime kada je samo vaspitanje i odgoj u pitanju to nije ni malo lagan posao.Mnogi od nas dolaze u situaciju da nemogu da izdrže pritisak, zato u danšnjem članku vam donosimo nekoliko savjeta koji će vam olakšat posao.
- Vaspitanje dece jedno je od najvažnijih zadataka koje roditelji imaju. Način na koji dete komunicira, izražava se i odnosi prema drugima formira se još u ranom uzrastu, i to najviše kroz svakodnevne primere koje vidi u svojoj porodici. Lepo ponašanje, osnovni bonton i iskazivanje poštovanja ne čine samo prijatnu spoljašnost, već utiču na to kako dete razvija karakter, empatiju i odnose sa drugima.
Jedna od osnovnih stvari koju bi svako dete trebalo da nauči jeste da se pozdravi kada nekoga sretne i da zapamti ime te osobe. Kada sledeći put tu osobu pozdravi po imenu, to stvara pozitivan utisak i pokazuje pažnju. Ako dete zaboravi nečije ime, važno je da nauči da je u redu ponovo pitati – iskrenost je bolja od nezainteresovanosti.
- Jednostavno pitanje poput “Kako si?” ili “Jesi li dobro?” uči dete osnovama brige i empatije. Iako mališani možda još ne razumeju pun smisao pitanja, važno je da usvoje obrazac obraćanja koji pokazuje interesovanje za drugu osobu.Kontakt očima je veština koju je neophodno razvijati. Gledanje sagovornika u oči stvara utisak samopouzdanja, poštovanja i iskrenosti. Stidljiva deca mogu ovu veštinu vežbati kroz razgovore s poznatim osobama poput bake i deke, kako bi se postepeno oslobodila treme.
Kada se neko pozdravlja na rastanku, rečenica poput “Bilo mi je drago da te vidim” ostavlja pozitivan utisak. Ovakve fraze uče decu da izražavaju zahvalnost za zajednički provedeno vreme i da ostave lep utisak pri svakom susretu.Reći “hvala” je osnov svakog dobrog ponašanja. Bilo da dete dobije poklon, poziv na rođendan ili prosto pomoć u svakodnevici, izražavanje zahvalnosti ostavlja snažan utisak i pokazuje zrelost.
- Umesto da vrišti i insistira na igračkama ili slatkišima, dete treba naučiti da kaže: “Molim te, mogu li dobiti…?” Na taj način pokazuje pristojnost i povećava šanse da dobije ono što želi. Roditelji mogu kroz igru objasniti razliku između pristojnog i nepristojnog traženja nečega.Važno je učiti decu da ne uzimaju stvari bez pitanja. Umesto da sežu preko stola, treba da kažu: “Molim te, možeš li mi dodati…?” ili “Mogu li da pozajmim…?” Takav pristup pokazuje poštovanje prema drugima i njihovim stvarima.
Odbijanje takođe treba naučiti. Umesto jednostavnog “ne”, prikladnije je reći: “Ne, hvala.” Starija deca mogu dati dodatno objašnjenje: “Ne jedem paprike” ili “Ne volim čokoladu.” Kada su u gostima, važno je da pokažu pristojnost, čak i ako im ponuđeno nije po ukusu.Ukoliko dete želi da napusti sto, ne bi trebalo samo da ustane. Lepo je reći: “Izvinite, moram na trenutak da izađem” ili u dečjoj verziji: “Mogu li da idem da se igram?” Time se uči kulturnom ponašanju u zajedničkom prostoru.
- Jedna od čestih grešaka je prekidanje razgovora među odraslima. Dete može biti nestrpljivo, ali treba da nauči da sačeka. Na primer, može nežno dotaknuti roditelja i sačekati da mu se on obrati. Tada može reći: “Želim da ti nešto kažem.” Na taj način, dete izražava svoje potrebe bez ometanja drugih.Ponekad deca žele da budu u blizini odraslih, čak i kada je u toku razgovor koji nije primjeren njihovom uzrastu. Važno je objasniti da su određeni razgovori rezervisani za odrasle, te da u tom trenutku mogu da se igraju s drugom decom. Kasnije, kada dođu kući, roditelji mogu provesti posebno vreme s njima kako bi dete osetilo da mu je posvećena pažnja.
Za zajedničke obroke, važno je da dete nauči da čeka sve članove porodice i da učestvuje u posluživanju. Obroci mogu biti i trenuci povezivanja – ako svi jedu zajedno, gradi se osećaj zajedništva i poštovanja.Na kraju, ova pravila nisu važna samo za decu – i odrasli ih ponekad zaborave. Ali najvažnije je da deca uče iz primera svojih roditelja. Ako roditelji pokažu strpljenje, poštovanje, zahvalnost i kulturno ponašanje, velika je vjerovatnoća da će i njihova deca izrasti u vaspitane, empatične i samosvesne osobe.
