U današnjem čalnku vam donosimo jednu jako uzabnimljivu priču o ljubavi koja pomijera sve granice.Merima Buzimkić iz Bosanskog Grahova 1992. godine došla je u Beograd u vreme kada je rat u Bosni bio na vrhuncu. Putovala je vojnim avionom iz Knina, želeći da pronađe tetku koja je živela u Batajnici.
- Na tom putu, upoznala je Dušana Pavlovića, svog budućeg supruga. Iako su tada bili u ratnoj situaciji, a razlike u veroispovesti i nacionalnosti bile su na vrhuncu, ljubav između njih nije smetala da se venčaju.Merima i Dušan su, uprkos ratu, uspeli da izgrade svoj život zajedno. Upoznali su se u oktobru 1992. godine, a već mesec dana kasnije, Dušan ju je zaprosio na porodičnoj proslavi. Iako su se venčali tokom rata, razlike u veri i nacionalnosti nisu im bile prepreka. Iako su u početku morali da se suočavaju s odbojnošću nekih ljudi zbog njihovih različitih pozadina, oboje su ostali lojalni jedno drugom.
Merima je, nekoliko godina nakon što je saznala da su joj roditelji preživeli rat, poslala pismo u kojem je obavestila svoju porodicu da se udala za Dušana i da imaju dvoje dece. Iako su se njeni roditelji u početku ljutili zbog njenog izbora, ubrzo su promenili mišljenje kada su upoznali Dušana. Merimin otac, Osman, nije bio oduševljen što je njegova ćerka odabrala Srbina za svog muža, ali nakon što su se upoznali, brzo su svi postali bliski i porodica je prihvatila Dušana kao svog.
- Merima je ponosna na svoju različitu porodičnu dinamiku, jer njen otac sada u svojoj kući ima tri različite veroispovesti: njegova ćerka Merima je u braku sa pravoslavcem, dok su njegove druge dve ćerke u braku sa muslimanima, jedna živi u Bosni, a druga u Americi.Kada je došla u Beograd 1992. godine, Merima je bila svesna da je njena nacionalnost i vera poznata, ali tvrdi da nikada nije doživela neprijatnosti ili ružne komentare. Iako je rat bio okrutno vreme, nije se susrela sa netrpeljivošću. Iako je sretala ljude koji su u ratu izgubili članove porodice, njena iskustva su bila drugačija, jer nikada nije osećala neprijateljstvo ili predrasude.
Danas, Merima i Dušan žive srećan život, slaveći zajedno i Božić i Uskrs sa svojom decom. Merima i dalje obeležava Bajram, ali naglašava da vera i nacionalnost nisu osnovni principi njenog života. Za nju je najvažnije kakav je neko kao osoba. Vaspitavala je svoje ćerke u tom duhu, učenjem da vera i nacija nisu od presudne važnosti, već da je važno biti dobar čovek.
