U oktobru 2019. godine, svet je saznao za priču koja je izazvala šok i duboko potresla javnost širom sveta. Priča o porodici koja je bila zarobljena u podrumu sopstvene kuće, deca koja su bila “držana pod ključem” više od deset godina, iznela je pred oči strašnu stvarnost života pod kontrolom ekstremnih verovanja. Iza ove tragedije stajao je Gerit Jan van Dorsten, 67-godišnji muškarac, lider sekte Muni, koji je svoju porodicu smatrao “Božijim izabranicima”.
Na sreću, ova strašna priča završila je pozitivnim ishodom, ali životi dece koja su odrasla u potpunoj izolaciji i pod strašnim uslovima bili su trajno oštećeni.
Prvi znakovi nečeg strašnog: Uznemirujući mladić u lokalnom baru
Priča je počela u oktobru 2019. godine u jednom od lokala u malom holandskom selu Ruinervold, na istoku zemlje. Radnici u restoranu nisu mogli ni da pretpostave šta će se dogoditi tog dana. Tada je u lokal ušao mladić, Izrael van Dorsten, koji je odmah izazvao pažnju svojim uznemirenim ponašanjem. Bio je stalno nervozan, osvrtao se oko sebe, kao da se boji nečega. Njegovo zapušteno lice, prekriveno bradom i svetla, gotovo neuredna kosa, delovali su kao da nije bio vani godinama.
Naručio je nekoliko čaša piva i, u razgovoru sa barmenom, rekao nešto što je sve šokiralo: “Nisam bio napolju više od osam godina.” Otkrio je da se njegova braća i sestre još uvek nalaze u podrumu njihove kuće, zarobljeni. Ova otkrića natjerala su osoblje lokala da odmah pozove policiju.
Otkriće strašne stvarnosti: Deca u podrumu
Policija je brzo reagovala i stigla do kuće porodice van Dorsten, koja je izgledala napušteno na prvi pogled. Okolina je bila zarasla, a bašta dobro održavana, ali ništa nije ukazivalo na opasnost. Ipak, čim su ušli u kuću, policajci su otkrili stepenište skriveno iza ormara, koje je vodilo direktno u podrum.
Tamo je otkriveno nešto što je šokiralo sve prisutne: šestoro dece, iscrpljena, uplašena, sa gotovo nepovezanim govorom. Deca su se, iako uplašena, pokušala skloniti u kutak, no ubrzo su shvatila da su napokon oslobođena. Deca su u tom podrumu provela više od deset godina. Zastrašujuće je bilo saznanje da deca nisu bila upisana u matične knjige rođenih, a nikada nisu išla u školu niti su imale priliku da izađu iz mračnog podruma.
Manipulacija i strah: Izraelova borba za slobodu
Jedan od najčudnijih detalja ove priče bila je činjenica da je Izrael van Dorsten, najstariji sin, imao pristup internetu, mogao je da pozove pomoć, ali nije to učinio. Iako je 2010. godine posetio svoju Fejsbuk stranicu i postavio nekoliko fotografija, nikada nije zatražio pomoć. Manipulacija koju je njegov otac vršio nad njim, govoreći mu o apokalipsi i opasnostima spoljnog sveta, sprečila ga je da potraži pomoć. Strah i kontrola koju je osećao zbog svojih roditeljskih figura u porodici, spriječili su ga da traži izlaz.
Zatvoreni svet porodice: Ostrašćena kontrola
Gerit-Jan van Dorsten je kupio svoju kuću 1997. godine u selu Ruinervold i od tada je pod strogom kontrolom držao svoju decu. Deca su bila u potpunoj izolaciji, hranjena samo onim što bi uzgajali u bašti. Nabavljali su osnovne namirnice u najbližoj prodavnici, a kuća je bila pod stalnim nadzorom. Deca su odrasla bez znanja o spoljnim događanjima, bez osnovnih prava, verujući da je svet van njihovog doma opasan i loš.
Komšije su primećivale da se u porodici van Dorsten ne viđaju drugi članovi porodice osim Gerita, ali niko nije postavio pitanje niti sumnjao u stanje porodice. Gerit je uspešno skrivao istinu, prikrivajući činjenicu da su deca bila zarobljena.
Osuđivanje i sudski postupak
Nakon što je policija upala u dom porodice van Dorsten, Gerit-Jan je odmah uhapšen i priveden. Ubrzo nakon toga, deca su prebačena u bolnicu, gde su lekari pregledali njihovo stanje. Iako su bili fizički iscrpljeni, sa ozbiljnim psihološkim posledicama, njihovo zdravstveno stanje nije bilo kritično.
Gerit-Jan je optužen za nezakonito lišavanje slobode svoje dece i za nasilje u porodici. Sudski postupak počeo je u januaru 2020. godine, a Gerit-Jan je bio ozbiljno bolestan u trenutku suđenja. Sud je odlučio da mu kazna bude smanjena, uprkos težini njegovih zločina. Starija deca su proglasila svog oca krivim, dok mlađa nisu bila u mogućnosti da shvate ozbiljnost situacije.
Zaključak: Strah i izolacija kao sredstva kontrole
Ova priča o porodici van Dorsten duboko ukazuje na strah i kontrolu kao sredstva za manipulisanje i potpunu izolaciju. Uzmite u obzir da su deca odrasla u takvom okruženju, verujući da je njihov otac Božiji izabranik koji ih štiti od spoljnog sveta, a da su zapravo bili žrtve duboke manipulacije. Iako su preživeli, psihološke posledice za ovu decu biće dugoročne i ozbiljne, a ova priča ostavlja snažnu poruku o opasnostima sektaških verovanja i ekstremnih oblika kontrole nad pojedincima.
