Izgubljenog dečaka usvojila porodica na drugom kraju sveta: 28 godina kasnije pronašao roditelje i saznao bolnu istinu

Izgubljeni dečak pronašao porodicu nakon 28 godina: Priča Guminga Martensa

Guming Martens, rođen u Kini, nestao je kao trogodišnjak na železničkoj stanici 1994. godine. Njegova porodica ga je tražila godinama, ali bez uspeha. Sudbina ga je odvela u sirotište, a zatim u Holandiju, gde je usvojen. Iako je te, a zatim u Holandiju, gde je usvojen. Iako je \u017iveo daleko od svog porekla, uvek je osećao povezanost sa Kinom.

Podrška usvojene porodice

Gumingovi usvojitelji nikada nisu skrivali istinu o njegovom poreklu i podsticali su ga da istraži svoje korene. Zahvaljujući njihovoj podršci, odlučio je da pronađe svoju biološku porodicu.

Početak potrage

Njegova potraga počela je ozbiljno 2007. godine kada se vratio u Kinu. Upisao se u Udruženje volontera Babi Huijia, koje se bavi spajanjem razdvojenih porodica. Tokom godina, radio je na svom obrazovanju i paralelno istraživao.

Preokret zahvaljujući DNK tehnologiji

Prelomni trenutak desio se 2017. godine kada je DNK analiza pokazala poklapanje sa njegovim bratom. Njegova majka, koja je već izgubila nadu, prijavila je svoj DNK uzorak, što je dovelo do njihovog ujedinjenja u februaru ove godine.

Emotivni susret

Guming je konačno upoznao svoju majku i braću. Posetio je očev grob i saznao da je njegov otac godinama štedio novac za njega. Ovo iskustvo donelo je closure za njegovu porodicu.

Planovi za budućnost

Danas Guming živi u Kanadi i radi kao stručnjak za veštačku inteligenciju. Planira da redovno posećuje Kinu i održava bliske odnose sa porodicom.

Zaključak

Ova priča je podsetnik na snagu porodice i istrajnosti. Gumingova potraga za korenima inspiracija je za sve koji se suočavaju sa izazovima u životu.

BONUS TEKST

Koje biljke treba izbegavati u kući i dvorištu?

Od davnina, na prostorima starih Slovena, postojala su verovanja o blagotvornim i nepovoljnim uticajima određenih biljaka. Ova tradicija prenosi se generacijama, pa su mnoge biljke dobile poseban simbolički značaj. I dok neke donose sreću i zaštitu, druge se smatraju nepovoljnim za kuću i okućnicu.

Biljke koje ne treba saditi blizu kuće

1. Bagrem
   • Iako se bagrem često koristi za ozelenjavanje, u narodnom verovanju se smatralo da je njegova blizina nepovoljna za kuću. Staro ime ovog drveta, “nerod”, asociralo je na neplodnost. Takođe, preporučuje se izbegavanje kalemljenja bagrema.
2. Orah
   • Orahovo drvo je jedno od najkontroverznijih u slovenskoj tradiciji. Smatralo se da njegova hladovina donosi nesreću, pa čak i smrt.
   • Razlozi za izbegavanje oraha:
     • Snažan korenski sistem koji može oštetiti temelje kuće.
     • Gusta senka koja negativno utiče na energiju doma.
   • Postoji verovanje da kuće okružene orahovima ostaju puste, jer ukućani vremenom izumiru.
3. Vrba
   • Vrba je povezana sa raznim ritualima i narodnim običajima. Njena kora je lekovita, ali vrba se ne preporučuje za sadnju blizu kuće zbog svog simbola tuge i melanholije.
4. Hrast
   • Iako je hrast cenjen zbog svoje lepote i simbolike dugovečnosti, treba ga saditi oprezno. Hrast lužnjak pravi duboku senku i traži dosta prostora, a najbolje uspeva blizu vode.

Biljke koje donose pozitivnu energiju

1. Čuvarkuća
   • Simbol zaštite doma, čuvarkuća se često postavlja na krov kuće ili pored ulaza. Njeno prisustvo se povezuje sa sigurnost i zaštitom od prirodnih nepogoda, poput groma.
2. Lipa
   • Ovo sveto drvo Slovena ima lekovite cvetove i simbol je blagostanja. Lipov ugalj može se koristiti za prečišćavanje vode, dok je lipov med bio jedan od glavnih izvora slatkiša u prošlosti. Preporučuje se da se lipa sadi u blizini, ali ne direktno iznad mesta za sedenje u dvorištu.
3. Glog
   • Glog je cenjen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za srčana oboljenja. U narodnim verovanjima, on je moćno sredstvo za zaštitu od negativnih sila, vampira i demona. Njegove bobice koriste se za pravljenje čajeva, sokova i pekmeza.
4. Dren
   • Simbol zdravlja i vitalnosti, dren prvi cveta u proleće, a njegovi plodovi se koriste za različite namene. Za praznik Đurđevdan, grančice drena kite domove, dok se na Bogojavljenje njegovi cvetovi daju deci kako bi bila zdrava i otporna na bolesti.
5. Jabuka
   • Jabuka ima poseban status u srpskoj tradiciji. Njen plod se ne jede pre Petrovdana, a često je prisutna kao svadbeni simbol. Domaća sorta petrovača prepoznatljiva je po bujnom stablu i plodu koji sazreva u julu.
6. Šljiva
   • Šljiva je još jedna biljka od velikog značaja, posebno sorta požegača, koja je idealna za sušenje. Njena pokožica sadrži visokokvalitetna etarska ulja.

Kako pravilno planirati dvorište?

• Prvo sadite drveće i žbunje: To će formirati osnovu dvorišta i pružiti prirodan zaklon.
• Cvetnice dolaze kasnije: Njihova uloga je da upotpune izgled i unesu boje.
• Obratite pažnju na simboliku biljaka: Kombinujte one koje donose pozitivnu energiju i zdravlje.

Zaključak

Tradicionalna verovanja o biljkama nisu samo deo folklora, već i praktičan vodič za održavanje dvorišta i kuće. Dok neke biljke poput čuvarkuće i gloga donose zaštitu i zdravlje, druge, poput oraha i bagrema, mogu imati negativan simbolički uticaj. Planiranje dvorišta uz poštovanje ovih tradicija može doprineti harmoničnom i zdravom okruženju za život.