Na dan Svetog Stjepana u Konjicu je zabeležen vandalizam, pri čemu je pravoslavna crkva Svetog Vasilija Ostroškog postala meta. Dogodio se incident u vezi sa skidanjem srpske zastave sa jarbola crkve, a izvršen je pod izgovorom nacionalne i verske zabrinutosti. Ovaj incident je nastao nakon okupljanja pojedinaca koji su se predstavili kao “zabrinuti građani” i izrazili nelagodu zbog prisutnosti zastave. Nakon okupljanja Bošnjaka ispred crkve, na lice mesta pristigli su i pripadnici reda i mira. Međutim, umesto da zaštite svetu građevinu, oni su na kraju dozvolili uklanjanje zastave sa hrama Svetog Vasilija Velikog, što je rezultiralo raspršivanjem prisutnih pojedinaca. Nakon ovog događaja, srpska zajednica u Konjicu, iako malobrojna, izrazila je strepnju i nelagodu zbog tragične prošlosti grada. Tokom Drugog svetskog rata i građanskog rata 1990-ih, lokalni Srbi su podneli strahote masovnih ubistava i terora koje su nad njima sprovodili kako ustaški režim, tako i, u novije vreme, domaći organi reda. Jedini pojedinac koji se usprotivio nedavnom vandalskom činu bio je Anis Kosovac, Bošnjak poznat po izgradnji spomen kapije u znak sećanja na dečake Golubović i njihove roditelje. Na slici snimljenoj ispred pravoslavne crkve, Kosovac je iskreno čestitao Božić svojim pravoslavnim komšijama i izrazio protivljenje incidentu.
“Hajde, male štetočine, pokažite mi šta imate! Održan je strastven govor protiv njega… Prijetnje smrću počele su pristizati putem različitih društvenih medija, pri čemu je lokalna Facebook grupa “Konjic jučer, danas, sutra” bila glavni izvor ovih napada. Komentari unutar ove Facebook grupe odražavali su želju da ga temeljito poraze, osiguravajući da ga oba uha budu pokrivena. Jedan komentator je savetovao: “Ako koristite droge, mudro bi bilo promeniti dilera! Mogu li vas pitati pod uticajem koje supstance se trenutno nalazite?” Anis Kosovac je delio svoja razmišljanja i stavove odgovarajući na ove komentare putem različitih društvenih medija. Pojava srpske zastave na crkvi u Konjicu očigledno je uznemirila više od dvanaest ljudi. Ipak, važno je naglasiti da je njeno uklanjanje strogo zabranjeno. Sada se postavlja pitanje u kom pravcu će se kretati delovanje Bošnjaka u Srpskoj. Ovih deset pojedinaca suočava se s izazovima, kako lično tako i u kontekstu dobrobiti Bosne. U situaciji sličnoj onoj pre četiri godine, Anis se našao sam među mnoštvom. Tada je preuzeo inicijativu izgradnje spomenika za mlade dečake koji su brutalno ubijeni, hrabro izjavivši: “Neću se prilagoditi društvenim očekivanjima.”
Ne može podneti ideju da bi ta nevina deca mogla biti zaboravljena, bez traga i sećanja. Ovaj pojedinac iz Kosova izrazio je prezir prema onima koji ne prepoznaju važnost odavanja počasti svojim sugrađanima, bez obzira na njihova verska uverenja, koji su tragično izgubili živote. Izjavio je: “Stvarno je sramota da se bilo ko protivi podizanju spomenika u sećanje na te nevine žrtve.” Smešteno u neposrednoj blizini Konjica, selo Bradina služilo je kao mesto ciljanog ubijanja Srba tokom Drugog svetskog rata u zloglasnoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
