Nekada prominentna figura Dnevnika RTS-a, voditeljka Petra Cvijić donela je tešku odluku da se povuče sa televizije nakon saobraćajne nesreće. Incident se dogodio 2012. godine u beogradskom naselju Žarkovo, tačnije u Vodovodskoj ulici, gde se voditeljka sudarila sa 73-godišnjim Slobodanom Bajićem. On je hitno pokušavao preći ulicu na obeleženom pešačkom prelazu kako bi stigao do autobusa GSP-a koji ga je čekao s druge strane puta. Iako je na mestu nesreće pokazivao znakove života, Slobodanu je hitno bila potrebna medicinska pomoć, i zahvaljujući brzoj intervenciji hitne pomoći, odmah je prevezen u Urgentni centar. Prema izjavi Petre, koja je upravljala vozilom koje je udarilo gospodina Bajića, njen opis događaja je sledeći:
“U očajničkom pokušaju da sprečim ovu tragičnu situaciju, brzo sam skrenula volan udesno, zatrubila i pritisnula kočnice. Nažalost, moj napor je bio uzaludan jer se sudar nije mogao izbeći. Bez oklevanja sam zaustavila vozilo i požurila prema čoveku. U roku od nekoliko trenutaka, okupila se gomila posmatrača, i jasno se sećam da sam razgovarala s nekoliko pojedinaca. Jedna suosećajna mlada žena postavljala je pitanja povređenom muškarcu, osiguravajući da ostane pri svesti. U iskazu neverovatne hrabrosti, Slobodan je neustrašivo otkrio svoje lične podatke – svoje ime, mesto stanovanja, broj i imena voljenih unuka, pa čak i telefonski broj svoje žene. Stajala sam nepokolebljivo uz njega do dolaska hitne pomoći. Uverena od strane medicinskih stručnjaka da će sve biti u redu, konačno sam odustala od brige. Nakon incidenta, slučajno sam naišao na kontakt podatke porodice Bajić.
Zurio sam u telefonski broj napisan na papiru ono što mi se činilo kao večnost, ne mogavši skupiti hrabrosti da ga biram. Šta bih im uopšte mogao reći? Kako bi reagovali kada bi čuli da sam krivac za nesreću? Na kraju sam skupio hrabrosti da obavim poziv. Razgovarao sam s Radovanom, sinom pokojnog Slobodana, i izrazio mu iskreno saučešće. Detalji našeg razgovora izmiču mi, ali pamtim da smo održavali ton pun poštovanja. Pitao me kako sam, priznajući da sam i sam vozač i da razumem da se takvi incidenti mogu desiti svakome. Ovo su sećanja koja je podelila pre nekoliko godina.”Slobodan je nažalost preminuo od posledica nesreće. Nakon sahrane, Petra je donela odluku da se povuče iz javnih nastupa kako bi pronašla utehu i oslobodila se velikog tereta pritiska koji je nosila. “Trajanje ove agonije bilo je predugo, i nisam spremna da se upuštam u bilo kakve razgovore”, izjavila je nakon dugog sudske procesa. Nakon što je Žalbeni sud proglasio voditeljku nevinom i potvrdio da nije vozila nedozvoljenom brzinom, izrazila je želju da se oslobodi. Nakon što sam skupio hrabrost, prvo sam posetio gospođu Vasiljku, suprugu Bajića. Sa sobom sam doneo dve ikone iz Ostroga: na jednoj je bio Sveti Vasilije, a na drugoj Bogorodica koja drži malog Isusa. Tokom našeg razgovora preuzeo sam punu odgovornost za nesreću i naglasio da se takve tragedije mogu dogoditi svakome. Izrazio sam duboko žaljenje i razumevanje za patnju porodica Bajić i Cvijić. Sećanja na taj trenutak neprestano me prate, mučeći me danju i noću, podsećajući me na trenutak kada sam saznao da je moja majka prebačena u bolnicu u Užicu nakon što je čula za incident u kojem je bila umešana moja kćerka. Moje sestre, sve tri, još nisu pronašle utehu od svih vesti i optužbi. Važno je napomenuti da su te optužbe usledile nakon što nisam nikada posetio udovicu Slobodana Bajića. Petra je izrazila kako su je duboko pogođene priče o njenim finansijskim prilikama i glasine o značajnom honoraru za advokata. Tražeći utehu, vratila se u samostan, pronalazeći mir u svojoj dobro utvrđenoj reputaciji pobožnosti. Petra, koja nastavlja raditi u medijskoj industriji iza kulisa, deli svoju neprekidnu potragu za unutrašnjim mirom unutar svetih granica verskih svetilišta. Ostaće odlučna u nameri da istraje na ovom transformišućem putovanju, prepoznajući njegovu duboku sposobnost emocionalnog i duhovnog isceljenja. Iako možda danas nije prisutna na televizijskim ekranima, Petra ostaje nepokolebljivo posvećena svom ličnom razvoju. Uticaj ovog incidenta duboko su osećale kako žrtva, tako i Petra, vozačica, koja je nosila ogromno emocionalno breme okolnosti. Petrina priča isijava empatijom i tjeskobom dok prepričava događaje iz te fatalne 2012. godine.
