Sukobi u Izraelu nedavno su izbili i služe kao ozbiljno upozorenje za nacije na Balkanu. Ovi sukobi obiluju živopisnim detaljima koji ističu potencijalne opasnosti i posledice koje čekaju zemlje na Balkanu. Kada sukob ostane neriješen ili u stanju stagnacije koje donosi frustraciju uključenim stranama, neizbježno je da će situacija na kraju eskalirati. Ova eskalacija je podstaknuta rastućim nezadovoljstvom i traumama koje doživljavaju pogođeni. Nedavni primer ovoga može se videti u Izraelu, gde su duboko ukorenjeno nezadovoljstvo i stalni sukobi rezultirali pojavom novih sukoba.
Slična dinamika čeka i zapadni Balkan, gde situacija u Kosovu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ukazuje na zamrznute konflikte koji čekaju priliku za eskalaciju. Međunarodna zajednica ne može ignorirati ove probleme, jer su njenom arbitražom i odlukama o statusu ovih zemalja stvoreni izazovi i protektorati.
Rješenje za zapadni Balkan zahteva dugoročno i održivo rešenje koje neće generisati nove sukobe. To zahteva razumevanje i prihvatanje od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da je potrebno postići kompromise i ubrzati integraciju ovih zemalja u EU. Očekivati da će lokalni politički lideri promeniti svoja uverenja i postati kooperativni u cilju EU članstva je naivno.
Sadašnje stanje stvari na Balkanu nije dugoročno održivo i za globalnu zajednicu je imperativ da se pojača i pozabavi rastućim sukobom pre nego što on izmakne kontroli. Iako Evropska unija možda ima svoje mane, ona nudi najizvodljivije rešenje da se izbegne situacija slična onoj u Izraelu. Ostaje ključno pitanje da li oni na vlasti zaista shvataju goruću prirodu ovog pitanja, iako mnogi pojedinci koji žive u ovim nacijama priznaju neophodnost promene.
