Moramo priznat da su zmije gmizavci kohih se svi plašimo.Nažalost ima ih svugdje a posebno u većim dvorištima koja su oblženena travom i gdje je puno sunca jer opše nam je poznato da zmije ilaze na sunce.Zato u današnjem članku vam donosimo nekoliko zanimljivih trikova kako da se riješite ovih štašljivih stvorenja.
- Iako su zmije prirodni predatori koji igraju važnu ulogu u održavanju ravnoteže u ekosistemu, njihovo prisustvo u domaćinstvu nikome nije prijatno. Posebno su nepoželjne na seoskim imanjima, gde mogu predstavljati pretnju za živinu, stoku i kućne ljubimce. Iako većina zmija u našim krajevima nije otrovna, njihova pojava izaziva strah i nelagodnost, što je i razumljivo.
Da bi se smanjila verovatnoća da se zmije nastane u dvorištu, ključno je da se eliminišu uslovi koji ih privlače – pre svega skrovišta i izvori hrane. Zmije najradije borave na hladnim, vlažnim i mračnim mestima – kao što su gomile drva, gusti grmovi, neuredni žbunovi, visoka trava ili stari otpadni materijal. Takva mesta privlače i glodare, koji su glavna hrana mnogim zmijama, što dodatno povećava šansu da će se zadržati u blizini.
- Zato se preporučuje redovno košenje travnjaka, obrezivanje žive ograde, posebno one nisko uz tlo, kao i uklanjanje drvenih i kamenih gomila iz neposredne blizine kuće. Idealno je ogrev držati na policama, izdignuto od tla, i dalje od objekata. Hranu za kućne ljubimce treba čuvati u zatvorenim posudama kako ne bi privlačila glodare, a samim tim i njihove predatore.
Za dodatnu zaštitu, moguće je izvršiti i preuređenje dvorišta. Ugradnja specijalizovanih ograda otpornih na zmije, od čelične mreže ili plastičnih barijera, može znatno smanjiti rizik. Takva ograda treba da bude čvrsto uz tlo, visine oko metar i ukopana najmanje 120 cm u dubinu, pod blagim uglom ka spolja. Ovakva konstrukcija otežava zmijama ulazak u dvorište.
- Postoje i prirodne prepreke koje zmijama otežavaju kretanje. U to spadaju šišarke, ljuske jajeta, šljunak i lišće božikovine. Osim toga, sadnja biljaka koje zmije ne podnose – kao što su neven, limunska trava i pelin – može imati odbijajući efekat.Među najčešćim prirodnim repelentima koji se koriste za zaštitu od zmija je soda bikarbona. Njena prisutnost, raspoređena po vrtu u manjim gomilicama, može delovati odbojno. Takođe, naftalin, često prisutan u komercijalnim preparatima protiv zmija, snažno iritira njihov mirisni sistem, iako nije smrtonosan. Ipak, njegova upotreba nosi određene rizike – može biti toksičan za decu i kućne ljubimce, pa treba biti oprezan s njegovom primenom.
Još jedan delotvoran sastojak je sumpor u prahu. Kada zmije dođu u kontakt sa sumporom, osetiće iritaciju na koži, što ih tera da izbegavaju to područje. Zbog neprijatnog mirisa, savetuje se nošenje zaštitne maske prilikom njegovog razbacivanja.Moguće je napraviti i sprejeve na bazi eteričnih ulja – kombinacija ulja karanfilića i cimeta poznata je po tome što efikasno odbija zmije. Ova mešavina može se prskati u blizini mesta gde se sumnja na njihovo prisustvo, s tim da treba paziti – uplašena zmija može instinktivno pobeći u suprotnom smeru.
- Ne treba zaboraviti ni beli i crni luk, čiji sastojci imaju odbojno dejstvo. Može se napraviti smeša sa kamenskom solju, koja se posipa po dvorištu ili koristi kao prirodni fumigator.Zmije ne podnose ni miris amonijaka. On se može prskati oko mesta gde se one mogu skrivati, ili se može natopiti komad tkanine i staviti ga u otvorenu kesu blizu sumnjivih područja. Slično važi i za sirće, koje je posebno efikasno u zaštiti oko vodenih površina, poput bazena.
Još jedna korisna mešavina sadrži kreč i mlevenu ljutu papriku ili pepermint. Posipanje ovim spojem oko granica poseda deluje snažno iritantno za zmije, pa se nerado zadržavaju u njegovoj blizini.Kada govorimo o prirodnim neprijateljima zmija, posebno se ističu psi i morke. Psi često reaguju agresivno na prisustvo zmija, dok su morke poznate po tome što oglašavanjem upozoravaju na opasnost i teraju zmije iz dvorišta. U mnogim ruralnim sredinama postoji verovanje da će prisustvo morke efikasno sprečiti ulazak zmije na imanje.
- Ako se uprkos svim merama zmije i dalje pojavljuju, najbolje rešenje je obratiti se stručnjacima za kontrolu divljih životinja, koji mogu bezbedno ukloniti zmiju i proceniti dodatne faktore koji doprinose njenom prisustvu.
