Drevni su ljudi definitivno znali kako voditi svoj život i živjeti u skladu s prirodom. Tajna dugovječnosti ponekad leži na najneočekivanijim mjestima. Danas ćemo vam pričati o jednoj od najstarijih osoba na svijetu i podijeliti s vama njenu tajnu dugovječnosti.
U 2023. godini, Marija je bila najstarija živa osoba na svetu. Iako genetika svakako igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja i vitalnosti, istraživanja njenog genetskog materijala pokazala su da je njeno telo bilo biološki mlađe za najmanje 17 godina u odnosu na stvarnu starost. Genetičar Manel Esteler i njegov tim sa Univerziteta u Barseloni proučavali su Marijinu genetiku i utvrdili da su njene ćelije bile izuzetno otporne na degenerativne bolesti. Zanimljivo je da su njeni zdravstveni problemi uglavnom bili ogrančeni na gubitak sluha i povremene bolove u zglobovima, dok je većina ostalih funkcija njenog tela bila izuzetno očuvana.
- Pored genetike, još jedan važan faktor u Marijinom zdravlju bio je mikrobiom njenog organizma. Naime, njeni crijevni mikroorganizmi bili su gotovo identični onima kod novorođenčadi, što ukazuje na to da je ravnoteža crevne flore odigrala ključnu ulogu u njenoj dugovečnosti i zdravlju.
Iako genetika nije zanemarljiva, Marijina filozofija života bila je mnogo šira. Naučnici su uočili da njen stil života, kao i njena dnevna rutina, imaju presudnu ulogu u njenoj dugovečnosti. U osnovi toga je bila mediteranska ishrana – bogata maslinovim uljem, ribom, povrćem i voćem. Marija se trudila da njeno telo dobije najviše nutritivnih vrednosti iz prirodnih izvora, uključujući i tri jogurta dnevno, što je bio njen način održavanja probavnog zdravlja.
Društveni aspekt Marijinog života takođe je imao značajnu ulogu. Nikada nije pušila, a alkohol je retko konzumirala. Uz to, redovno je vežbala, uživala u šetačkim rutinama, što je doprinelo njenoj fizičkoj kondiciji i zdravlju. Njena emocionalna stabilnost, bliskost sa porodicom i prijateljima, kao i pozitivno razmišljanje, sve su to faktori koji su oblikovali njen svakodnevni život i održavali njeno zdravlje do duboke starosti.
- Zanimljivo je da se veruje da bi Marijin život mogao postati uzor u razvoju terapija za bolesti povezane sa starenjem. Njen primer pokazuje da je moguće stariti se uz očuvanje vitalnosti i bez ozbiljnih zdravstvenih smetnji.
Marija Branjas Morera rođena je 4. marta 1907. godine u San Francisku, u porodici koja je emigrirala iz Španije i Meksika. Detinjstvo joj je bilo ispunjeno izazovima, jer je porodica nekoliko puta menjala mesto prebivališta – živeli su u Teksasu i Nju Orleansu, pre nego što su se vratili u Španiju 1915. godine, usred Prvog svetskog rata.
Njen život bio je obeležen brojnim istorijskim prekretnicama. Preživela je Španski građanski rat, Drugi svetski rat i dve pandemije. Posebno je impresivno to što je preživela pandemiju Španskog gripa 1918. godine, kao i pandemiju kovida 19 2020. godine. U trenutku kada je obolela od koronavirusa, Španija je bila jedno od najteže pogođenih područja, ali je Marija prošla kroz bolest bez simptoma, što je dodatno potvrdilo njen izuzetni imunitet.
Nakon smrti Lusil Randon, francuske monahinje, Marija je postala najstarija osoba na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda u januaru 2023. godine. Na pitanje šta je tajna njene dugovečnosti, Marija je dala jednostavan, ali dubok odgovor:
-
„Red, mir, dobra povezanost s porodicom i prijateljima, kontakt s prirodom, emocionalna stabilnost, bez briga, bez kajanja, puno pozitivnosti i izbegavanje toksičnih ljudi.“
Marija je preminula 19. avgusta 2023. godine, ali njena priča o životu koji je bio bogat iskustvima i zdravljem, sve do poslednjih dana, ostala je kao podsećanje da godine ne moraju biti prepreka zdravom i srećnom životu.
Život Marije Branjas Morera svakako predstavlja izuzetan primer kako genetika, pravilna ishrana, fizička aktivnost i emocionalna stabilnost mogu doprineti dugom i zdravom životu. Njen način života, kao i filozofija koju je primenila tokom decenija, može služiti kao vodič za sve nas u cilju postizanja boljeg zdravlja i dugovječnosti. Iako su genetski faktori važni, jasno je da briga o telu i duši može igrati ključnu ulogu u očuvanju vitalnosti tokom celog života
