U današnjem članku razmatramo problem koji mnoge žene sve češće doživljavaju, a to je preterana usmerenost na društvene mreže i potraga za validacijom putem lajkova i komentara.
- Iako društvene mreže mogu biti sjajan način za povezivanje, postale su i mjerenje vrednosti, i to na način koji može ozbiljno uticati na emocionalno zdravlje. Ako se prepoznaješ u nekim od sledećih znakova, možda je vreme da se zaustaviš i zapitaš: koliko toga što radim na mrežama zaista dolazi iz mene, a koliko iz želje za odobrenjem?
Jedan od prvih znakova da žena živi za lajkove je to što njeno raspoloženje zavisi od reakcija na objave. Kad postavi nešto na društvene mreže i dobije mnogo lajkova, dan joj postaje bolji, a ako ne naiđe na željenu reakciju, dolazi do nervoze, tuge, pa čak i ljutnje. To su očigledni znakovi da lajkovima meri vrednost svog života. Često se desi da žena odmah osvežava Instagram, briše sliku koja nije “prošla” dobro ili se pita zašto nije “zanimljiva”, iako sve to nema nikakve veze sa njenim stvarnim vrednostima. Problem nije u lajkovima, već u tome kad postanu glavni izvor samopouzdanja, a sve ostalo postane nevažno.
Drugi znak je taj što žena sređuje svoju spoljašnjost zbog kamere, a ne zbog sebe. Ništa nije loše u tome da se doteraš, ali kad se to čini samo zbog toga da bi izgledala dobro na slikama, stvari postaju problematične. Žena koja živi za lajkove često bira odjeću prema tome kako izgleda na slici, ne kako se u njoj oseća. Slično je i sa putovanjima – često je više zauzeta time kako će “fotografisati” nego što će uopšte uživati u trenutku. Kroz sve te radnje ona ne živi u trenutku, već ga režira, jer joj je bitnije da pokaže “kako dobro živi” nego da zaista uživa u svakom doživljaju.
- Treći znak je da svaki njen događaj postaje samo sadržaj za društvene mreže, a ne stvarni život. Kad pogledaš njen profil, sve izgleda savršeno: kafe, izlazi, “spontane” fotke, putovanja. Ali iza toga često stoji činjenica da ona na rođendanu više gleda u telefon nego u ljude, da slika hranu iz pet uglova, pa tek onda jede, i da na koncertu snima pola nastupa umesto da ga proživi. Ironija je bolna: pokušavajući da “uhvati trenutak”, ona ga često ne doživi, jer je previše usmerena na reakcije drugih ljudi.
Jedan od dubljih i ozbiljnijih problema je opsesivno poređenje s drugim ženama. Društvene mreže su često izlog tuđih najlepših trenutaka, što može izazvati snažnu konkurenciju i ljubomoru. Žena koja živi za lajkove stalno proverava “rivalke”, upoređuje broj lajkova i komentara, i menja svoj stil, ponašanje i stavove kako bi ličila na ono što je trenutno popularno. I u toj igri, niko ne pobedjuje, jer je uvek neko ko ima “više” i ko je još uspešniji na mrežama.
- Jedan od najtužnijih znakova jeste kada žena menja svoje vrednosti i granice zbog pažnje i odobravanja. U želji da stekne što više reakcija, ona objavljuje sadržaj u kojem se iznutra ne oseća dobro, trpi neprijatne komentare, pa čak provocira drame kako bi povećala vidljivost. U jednom trenutku njen profil postane maska, a ona sama polako nestaje iza nje. U ogledalu se više ne prepoznaje, jer se toliko identifikovala sa svojim online imidžom da je izgubila kontakt sa stvarnim sobom. Ova unutrašnja podela je najtužniji znak jer vodi do gubitka samopouzdanja i unutrašnje tišine.
Šesti znak je nemogućnost da bude offline bez nemira. Čim nestane interneta ili telefona, ona postaje nervozna, ima osećaj da nešto propušta, i “mora” da proveri šta se dešava. To nije samo radoznalost, već duboka zavisnost od neprekidne stimulacije i potvrde od drugih. Iako to možda izgleda kao jednostavan nagon za proverom notifikacija, to je zapravo simptom zavisnosti koja dolazi od stalne potrebe za potvrdom i validacijom sa strane.
- Na kraju, iako dobijaju mnogo pažnje i pohvala, mnoge žene koje žive za lajkove i dalje se osećaju prazno. Lajkovi dolaze, komentari stižu, ali unutrašnji osećaj praznine ostaje. Pažnja na ekranu ne može zameniti unutrašnji mir, sigurnost u sebi i pravi osećaj ljubavi. Družiti se sa prijateljima, biti voljen i biti prihvaćen zaista, a ne “klikom”, to je ono što zaista hrani dušu.
Ovaj tekst nije poziv na odbacivanje društvenih mreža, već na samosvest. Ako se prepoznaš u nekim od ovih znakova, to nije znak slabosti, već prilika da se podsetiš na svoju unutrašnju vrednost. Nisi rođena da budeš sadržaj, već da budeš živa. Da osjećaš, proživiš i izabereš sebe, čak i kada nema publike.
