Pranje donjeg rublja možda deluje kao jednostavna kućna rutina, ali iza te svakodnevne radnje krije se čitav niz rizika koje mnogi ignorišu. Savremeni način života i tehnološki napredak doveli su do uverenja da mašine i deterdženti mogu učiniti sve – oprati, očistiti, dezinfikovati. Ipak, struka upozorava da je to zabluda. Jedan od najčešćih problema je što donji veš peremo na preniskim temperaturama, često misleći da je dovoljno da „miriše sveže“. Nažalost, miris nije dokaz čistoće.
Kako upozorava britanska higijeničarka dr. Lisa Ackerley, većina bakterija koje se zadržavaju na donjem rublju preživi pranje na 30 ili 40 stepeni. Među njima su i ozbiljni patogeni kao što su E. coli i Staphylococcus aureus, koji lako mogu dospeti na kožu, a zatim i izazvati infekcije. Najveći rizik, naravno, leži u tome što upravo ti mikrobi ostaju na mestima koja dolaze u kontakt s intimnim delovima tela. Stručnjaci u emisiji RTS Ordinacija podsećaju da kod žena to može dovesti do čestih urinarnih i vaginalnih infekcija, dok muškarci neretko dobijaju iritacije koje greškom pripisuju alergijama ili neudobnom vešu.
Drugi problem je moderna opsesija energetski efikasnim pranjem. Proizvođači promovišu pranje na nižim temperaturama, ali se time žrtvuje higijenska sigurnost radi uštede struje. Zaista temeljna dezinfekcija postiže se tek na 60 stepeni – to je granica na kojoj većina opasnih bakterija nestaje. Kada to nije moguće, posebno kod osetljivih materijala poput svile i čipke, preporučuje se dodavanje antibakterijskih dodataka na bazi kiseonika, enzima ili eteričnih ulja. Portal Zdravlje i priroda ističe da se takvi proizvodi već nalaze u našim drogerijama i lako se koriste, a njihova efikasnost je višestruko potvrđena.
Još jedan izazov predstavlja uklanjanje mrlja, posebno onih nastalih tokom menstruacije. Hladna voda, iako možda deluje neefikasno, zapravo je pravi izbor u tim situacijama jer topla voda fiksira krvne proteine, čineći ih tvrdokornima. Vodonik-peroksid ili sredstvo sa aktivnim kiseonikom u kombinaciji s blagim sapunom često su mnogo uspešniji. Blic Žena je u svojoj rubrici savetovala upravo ovu tehniku, naglašavajući da ona ne samo da čisti efikasno, već produžava vek tkanine i čuva boje.
- Kada se govori o rublju, važno je razdvajati vrste tkanina i namena. Pamuk se i dalje pokazuje kao najzahvalniji materijal – podnosi visoke temperature i lako se održava. S druge strane, sintetika, čipka i svileni komadi zahtevaju posebnu pažnju, a često i ručno pranje ili posebne kese za zaštitu u mašini. Peškiri i posteljina, koji su u direktnom kontaktu sa kožom, moraju se prati na minimum 60 stepeni, a idealno na 90 – naročito ako u domaćinstvu žive mala deca, stariji ili osobe sa oslabljenim imunitetom. Prema rečima stručnjaka koje je Politika prenela u tekstu o zdravlju domaćinstva, nepravilno pranje tih tkanina može dovesti do širenja mikroba i kožnih oboljenja kod cele porodice.
Kuhinjske krpe i sunđeri su posebna kategorija rizika. Budući da svakodnevno dolaze u kontakt sa vlagom, hranom i bakterijama sa radnih površina, njih treba prati potpuno odvojeno od ostalog veša i to na najvišim temperaturama. Ukoliko se redovno ne dezinfikuju, mogu postati leglo opasnih mikroorganizama. Nova.rs je u analizi o kućnim higijenskim navikama posebno istakla da krpe, koje deluju bezazleno, u stvari sadrže više bakterija od prosečnog WC daske ukoliko se ne održavaju pravilno.
- Na kraju, možda je najvažnije osloboditi se iluzije da je donje rublje „čisto“ čim izađe iz mašine. Vizuelna čistoća i lep miris ne garantuju mikrobiološku sigurnost. Svaka odluka – od temperature pranja, izbora deterdženta, do načina sušenja – direktno utiče na naše zdravlje. Donji veš je najintimniji komad odeće koji nosimo svakodnevno. Zaslužuje više pažnje nego što mu obično posvećujemo.
Jer kada je reč o zdravlju – nevidljivo ne znači bezopasno.
