Prema starim narodnim verovanjima, određene biljke i drveće mogu doneti nesreću i nevolje u dom, dok druge, ako se pravilno posade, pružaju zaštitu i blagostanje. Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko su ta verovanja duboko ukorenjena u tradiciji i kako su se kroz vekove prenosila s kolena na koleno.
- Jedno od najpoznatijih uverenja odnosi se na orah. Smatralo se da orahovo drvo ne treba saditi blizu kuće jer može doneti nesreću i čak preranu smrt ukućana. Njegove razgranate žile mogu oštetiti temelje kuće, a gusta senka koju stvara ne dozvoljava da se prostor oko doma osvetli i „diše“. Čak se verovalo da sedenje u hladovini oraha može izazvati bolest. U nekim mestima pričalo se da porodice koje su imale orah i dud u dvorištu nisu imale srećnu sudbinu – svi ukućani su, kako se govorilo, „izumrli“.
Za razliku od oraha, postoje biljke koje su naši preci posebno cenili zbog njihove zaštitničke moći. Na primer, čuvarkuća je oduvek stavljana na krovove kuća jer se verovalo da štiti od groma, nesreća i zlih duhova. Sličnu ulogu imala je i perunika, za koju se smatralo da donosi mir i blagostanje domaćinstvu.
Bagrem je drvo koje se izbegavalo saditi blizu kuće. Njegovo staro ime bilo je „nerod“, a verovalo se da njegova prisutnost može doneti siromaštvo i neplodnost u porodici. Pored toga, smatralo se da bagrem nikada ne treba kalemiti jer bi to moglo izazvati nesreću.
Suprotno ovim „zabranjenim“ biljkama, mnogi su smatrali da su hrast i lipa pravi dragulji za svako dvorište. Hrast lužnjak, sa svojom moćnom krošnjom i razgranatim granama, bio je simbol snage i dugovečnosti. Smatralo se svetim drvetom, a posebno mu je prijala blizina vode. Lipa, sa druge strane, bila je voljena među Slovenima zbog svojih lekovitih cvetova. Njeni cvetovi privlačili su pčele, a medovina napravljena od lipinog meda bila je osnovni izvor slasti u davna vremena. Lipa se, međutim, sadila sa strane dvorišta, nikada direktno iznad mesta gde porodica sedi i okuplja se.
- Vrba je u starim običajima imala posebnu ulogu, naročito u prolećnim ritualima. Na praznike poput Mladenaca, Lazareve subote i Cveti, deca su se dodirivala grančicama vrbe uz želje da rastu brzo i budu zdrava: „Rasti kao vrba.“ Njena kora smatrala se prirodnim lekom za prehladu.
Dren je bio simbol zdravlja i vitalnosti. Prvi je cvetao u proleće, a plodove davao u jesen. Za Đurđevdan su se drenove grane koristile za ukrašavanje kuće, a na Bogojavljenje su se deci davali drenovi pupoljci da bi postala otporna na bolesti i snažna.
- Jabuka je uvek bila omiljena voćka. Njeni plodovi se nisu jeli pre Petrovdana, jer se verovalo da tada nisu dovoljno „blagosloveni“. Jabuka je takođe bila važan detalj na svadbama, simbolizujući ljubav i plodnost. Stare sorte, poput petrovače, cenjene su zbog svojih bujnih krošnji i plodova koji sazrevaju u julu. Kalemljenje jabuke bio je poseban običaj; oni koji to nisu znali raditi, nisu smeli da seku stabla jer se smatralo da će time narušiti prirodni sklad.
Šljiva, posebno sorta požegača, smatrala se najdragocenijom. Njeni plodovi su se koristili za sušenje i pravljenje rakije, a pokožica šljive bila je cenjena zbog sadržaja etarskih ulja koja daju poseban miris i ukus.
- Naši preci su birali biljke pažljivo, vodeći računa o tome šta svaka od njih donosi u dvorište i dom. Danas, kada se mnogi vraćaju prirodi i žele da dvorišta oplemene zelenilom, možda nije loše osvrnuti se na ta stara verovanja i izabrati biljke koje nose pozitivnu energiju, zdravlje i zaštitu, dok se onih „zloslutnih“ ipak kloniti.
