U tradiciji srpskog naroda, Blaga Mara — poznata i kao Blažena Marija — zauzima posebno mesto. Njen dan se dočekuje s tihim poštovanjem, u duhovnom skladu, rame uz rame sa svetiteljima poput Ognjene Marije i Svete Petke. Iako ne grmi, niti spaljuje ognjem, Blaga Mara donosi ono što često nedostaje u svetu — smirenost, tišinu, i utehu.
- Generacijama se prenosi vjerovanje da ova svetiteljka štiti žene koje žive skromno, poštuju porodicu, dom i veru. Njena naklonost, veruje se, posebno ide ka onima koje veruju u tišini, trpe bez glasnog očaja i mole se sa srcem čistim od oholosti. Upravo zato, žene koje joj se obrate iskreno, u tišini crkve dok pale sveću, nadaju se ispunjenju svojih najdubljih molitvi. Nisu to molitve za čuda, već molitve za snagu — da se izdrži, da se oprosti, da se nađe smisao i u patnji.
U narodnom predanju, Blaga Mara se izdvaja kao posrednica među nebeskim silama. Narod je pevao:
„Ognjem prži Ognjena Marija,
Gromom bije Gromovnik Ilija,
Mirom miri Mirnosna Marija…”
Upravo to mesto „mironosne“ daje Blagoj Mari osobinu utešiteljke, žene koja ne sudi ni kažnjava, već umiruje duše posle nevolje. Ona je tiha snaga u svetu prepunom buke.
Srpska pravoslavna crkva poistovećuje Blagu Maru s Marijom Magdalenom, mironosicom i učenicom Hristovom. Njena životna priča, kako beleže Žitija svetih, počinje u blizini Magdale, u Siriji, i vodi od grešnog života do potpunog duhovnog preobražaja. Isus je oslobađa demonskih muka i pretvara je u jednu od svojih najodanijih sledbenica.
- Radio Svetigora, zvanični medij Mitropolije crnogorsko-primorske, u tekstu o ženama u jevanđeljima posebno izdvaja Mariju Magdalenu kao primer duhovne snage žene koja ide putem pokajanja i vere, do same Golgote. Bila je s Hristom do poslednjeg trenutka, pod krstom, zajedno s Presvetom Bogorodicom, i među prvima koje su posetile njegov grob. Po predanju, Hristos joj se dvaput javio posle vaskrsenja, dajući joj ulogu svedoka nade i novog života.
Jedna od legendi kaže da je kasnije putovala do Rima i pred carem Tiberijem izgovorila poznate reči: „Hristos vaskrse!”, pružajući mu crveno jaje kao simbol vaskrsenja. Veruje se da je upravo ova scena postavila osnov za vekovnu tradiciju farbanja jaja na Vaskrs, kao što navodi i portal Bastabalkana.rs u svom članku o korenima hrišćanskih običaja.
Mirna smirenost koju Blaga Mara prenosi nije pasivna, već nosi dublji poziv. Ona ohrabruje duhovni rast kroz unutrašnju tišinu, pokajanje, i postepeno prepoznavanje Božije prisutnosti u svakodnevici. Molitve njoj nisu krici za čudesnim rešenjima, već prigušeni šapati — da se ne posrne, da se ne ogorči, da se s dostojanstvom podnesu nevolje.
- Vernici joj se često obraćaju moleći da, poput nje, pronađu ljubav prema Bogu koja nadilazi prolazne stvari, da nauče služiti i oprostiti, i da umiruju nemire svojih bližnjih. Ona ne vodi kroz gnev, već kroz saosećanje — što je osobina sveta koja se sve ređe prepoznaje.
Portal Pravoslavna vera.com piše da mnoge žene širom Srbije i dalje Blagoj Mari pale sveće u posebnim prilikama — ne samo kada mole za sebe, već i za mir u domu, zdravlje dece, i snagu u braku. Ona je utočište za one koje svet često previđa – žene koje rade tiho, podnose mnogo, ali ne traže priznanje. I baš takvima, veruje se, Blaga Mara uzvraća tiho, ali snažno.
- Danas, Blaga Mara nije samo svetiteljka iz kalendara ili istorije. Ona živi u molitvama majki, baka, sestara, u onim ženama koje prećute, ali nikada ne odustaju. Nije stvar u čudima – već u hrabrosti da se i bez njih ide dalje. Njeno nasleđe je poziv na veru koja ne viče, već tiho obnavlja.
U svetu u kojem vlada buka i nemir, Blaga Mara ostaje tiha ruka utehe, nevidljiva, ali prisutna. Za mnoge, ona nije samo svetica — već snaga u teškim vremenima, odgovor na molitvu koja se možda ne čuje glasno, ali se oseća duboko.
