U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja koga pravoslavni vernici poštuju zbog njegove mudrosti i izuzetnog dara govora. Ovo je priča o čoveku čije su reči, ali i tišina, ostale upamćene kroz vekove kao putokaz dobrote i snage vere.
- Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svake godine uoči ovog praznika razmišljaju o značaju Svetog Jovana Zlatoustog, čoveka koji je u istoriji ostavio trag ne samo svojim znanjem, već i životom punim iskušenja. Smatran jednim od najvećih tumača Biblije, u narodu je poznat po tome što je umeo da govori jasno, snažno i srcu blisko, ostavljajući utisak da njegove reči nose posebnu svetlost. Upravo zbog toga nije iznenađenje što je dobio nadimak Zlatousti.
Kod naših predaka postojala su brojna verovanja vezana za ovaj dan, pa se tako verovalo da se ne treba koristiti iglama, koncima ili pređom. Smatrali su da svako ko prekine nit tog dana simbolično prekida nit sopstvenog života. Danas se na takve običaje gleda više kao na deo bogate tradicije, ali i dalje nose određenu simboliku koja podseća na važnost opreza i poštovanja svetiteljevog dana. Postojalo je i lepo verovanje da bi valjalo uzeti neku dragu knjigu i pročitati makar nekoliko stranica, kao gest zahvalnosti i želje za unutrašnjim mirom. Mnogi i danas rado prihvataju ovaj običaj, verujući da im donosi tišinu i blagodat.
Priča o Svetom Jovanu Zlatoustom počinje u Antiohiji, gde je rođen 354. godine. Od malena je bio okružen grčkom filozofijom, ali ga je upravo susret sa tim učenjem naveo da odbaci neznaboštvo i sa velikom odlučnošću prihvati hrišćansku veru. Nakon što je primio krštenje od patrijarha Meletija i ostao bez roditelja, odlučio je da se potpuno posveti duhovnom životu. Zamonašio se i započeo strogi podvižnički put, želeći da kroz rad, molitvu i tišinu stvori temelj za život ispunjen istinom. Upravo u tom periodu nastala je čuvena knjiga „O sveštenstvu“, delo koje se i danas smatra izuzetno važnim u hrišćanskoj literaturi.
Predanje govori da su mu se tada javili Sveti apostoli Jovan i Petar, nagoveštavajući mu da će pred njim biti velika služba, ali i velika iskušenja. To je bio samo početak njegovog dugog puta. Kada je trebalo da bude rukopoložen, pred patrijarhom Flavijanom, vernici su, prema predanju, videli belog goluba iznad njegove glave – simbol božanske blagosti i milosti. Takvi trenuci ostali su deo narodnog sećanja, podsećajući na to koliko su ga ljudi u to vreme poštovali.
- Zbog svoje mudrosti i moćnog govora, ali i načina na koji je tumačio Sveto pismo, Jovan je ubrzo postao izuzetno cenjen. Car Arkadije izabrao ga je za patrijarha Carigradskog, želeći da upravo on bude glas koji će voditi crkvu. Kao patrijarh učinio je mnogo – pisao je, tumačio, propovedao. Napisao je naročiti čin svete liturgije, koji se i danas služi u pravoslavnim hramovima. Svojim rečima je znao da ohrabri, opomene i uteši, pa ne čudi što se u narodu o njemu govorilo sa divljenjem i poštovanjem.
Ipak, njegove reforme i istrajnost u borbi protiv nepravde doneli su mu i neprijatelje. Carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo, a upravo je u tom dugom i teškom periodu pokazao koliko može da bude snažan duh čoveka koji veruje u ono što govori. Tri godine proveo je daleko od Carigrada, boreći se sa bolešću, umorom i hladnoćom, ali nikada nije posustao. Umro je na Krstovdan, 14. septembra 407. godine, u Komanu u Jermeniji, mirno i dostojanstveno, kao što je i živeo.
Pred samu smrt, prenosi se da su mu se ponovo ukazali Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti mučenik Vasilisk. U njegovoj crkvi primio je poslednje pričešće, a onda izgovorio reči koje su ostale zauvek zapisane: „Slava Bogu za sve!”. Te jednostavne reči postale su simbol njegove vere i snage, ali i poruka svima koji ga danas poštuju.
- Njegove mošti i danas počivaju na dva sveta mesta – glava mu se nalazi u Uspenskom hramu u Moskvi, dok je telo u Vatikanu u Rimu. Ova činjenica govori o tome koliko je bio cenjen širom hrišćanskog sveta. Osim 26. novembra, kada se obeležava dan Svetog Jovana Zlatoustog, 27. januara se slavi prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine, događaj koji je takođe ostavio dubok trag u istoriji.
Ovaj praznik nije samo podsećanje na jednog velikog svetitelja. On je i prilika da se ljudi sete da život, ma koliko težak bio, dobija smisao onda kada se vodi sa verom, iskrenošću i dobrotom. Sveti Jovan Zlatousti ostavio je svet iza sebe bogatijim za reči koje nadahnjuju i danas, a njegovo učenje i primer govore da se snaga ne krije u glasnosti, već u istini i hrabrosti da se za nju stoji do kraja.
