Na dan kada se obeležava Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, u narodu se veruje da se dešavaju neobične i mistične pojave. Prema starim predanjima, sunce tog dana simbolično tri puta stane na svom putu i “zaigra” dok se vraća s puta prema severu ka jugu. Ova predstava prirodnog čuda shvata se kao znak posebne svetosti tog trenutka, a narod ga povezuje sa otvaranjem rajskih vrata i duhovnim pomirenjem.
- Ovaj praznik se u pravoslavnom kalendaru obeležava 25. maja, a po savremenom, gregorijanskom kalendaru, to je 7. jun. Povezan je s Trećim obretenjem, odnosno pronalaskom glave Svetog Jovana Krstitelja, koji je bio preteča i najavitelj dolaska Isusa Hrista. On je smatran jednim od najvećih proroka i propovednika u hrišćanstvu, koji je svoj život okončao mučeničkom smrću zbog istine i vere koju je širio.
U narodu se veruje da se u ponoć tog dana tri puta otvaraju nebesa, čime se omogućava dušama preminulih da bez prepreka uđu u raj. Zato mnogi vernici provode noć u molitvi i budnom stanju, verujući da će im se ispuniti tri želje koje izgovore u ponoć, ukoliko su iskrene i iz srca. Ovo verovanje ukazuje na duhovnu snagu praznika i njegov značaj kao dana preobražaja i nade.
- U tradiciji postoji i zanimljiv običaj vezan za narodne pesme koje ponekad sadrže kletve. Ako se, na primer, neka devojka u pesmi zaklinje da neće moći da se uda ili da joj je sudbina zapečaćena, veruje se da tog dana ima mogućnost da promeni tok svoje sudbine. Potrebno je da ode u crkvu ili manastir posvećen Svetom Jovanu, zapali sveću i ostavi skroman prilog. Na taj način, smatra se da će prokletstvo biti uklonjeno, a devojka oslobođena lošeg usuda.
Pored Trećeg obretenja, tog istog dana padaju i letnje zadušnice – dan posvećen molitvi za pokojne. Ove zadušnice uvek se obeležavaju u subotu pred praznik Silazak Svetog duha na apostole, poznat i kao Duhovi ili Trojice. Zadušnice su dan kada se posećuju groblja, osveštavaju grobovi i pale sveće za duše preminulih. Vernici tada pozivaju sveštenika da obavi molitvu, jer se veruje da time pomažu dušama svojih pokojnika da pronađu mir u večnosti i da lakše uđu u raj.
- Na ovaj dan, pored odlaska na groblje, mnogi ljudi u tišini i molitvi provode deo dana razmišljajući o svojim precima, porodici i sopstvenoj duhovnoj čistoti. To je vreme kada se ne govori zlo, ne izgovaraju psovke, niti se ulazi u rasprave. Ljudi nastoje da dan provedu u miru, pomirenju i duhovnom obnavljanju, često deleći milostinju siromašnima u znak sećanja na umrle.
Praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana i letnje zadušnice ukorenjeni su duboko u pravoslavnoj tradiciji i narodnom predanju. Povezuju svetost, molitvu i veru u spasenje sa starim običajima koji prenose vrednosti sa kolena na koleno. Zajednički nazivnik im je vera u mogućnost promene sudbine, oprosta i uzdizanja duše ka višem duhovnom nivou.
- Bez obzira na razlike u običajima među raznim krajevima, suština ovog dana ostaje ista – to je dan posvećen svetlosti, veri, duhovnom pročišćenju i poštovanju prema precima. Zbog toga mnogi ljudi u tišini posmatraju nebo, verujući da će u njegovom treptaju videti znak, potvrdu da su njihove molitve uslišene i da su njihovi najmiliji pronašli mir.
