Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svetih mučenika Adrijana i Natalije, bračnog para iz Nikomidije koji su verom, hrabrošću i ljubavlju ušli u istoriju hrišćanstva.
- Njihov spomen dan u crkvenom kalendaru upisan je crnim slovima, što govori o njegovoj posebnoj važnosti.Adrijan i Natalija poticali su iz uglednih i bogatih porodica. Adrijan je bio načelnik u vojvodstvu i neznabožac, dok je njegova supruga u tajnosti ispovedala hrišćansku veru. U braku su živeli svega trinaest meseci, pre nego što je njihova mladost presečena mučeničkom sudbinom.
U vreme cara Maksimijana, hrišćani su bili progonjeni i zatvarani. Dvadeset troje vernika pokušalo je da se sakrije u pećini blizu Nikomidije, ali su ubrzo otkriveni. Car je naredio da ih išibaju i zatvore. Adrijan, zadužen da popiše njihova imena, posmatrao je ljude izmučene ali spokojne, i zapitao ih šta očekuju od Boga za sve muke. Odgovorili su mu o blaženstvu i večnom životu u Carstvu Božjem. Njihova vera ga je toliko dirnula da je iznenada izgovorio: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!”
- Vesti su stigle do cara, koji ga je ismejao i pitao da li je poludeo. Adrijan je mirno odgovorio: „Nisam s uma sišao, nego sam k umu prišao.” Ove reči još više su razgnevale Maksimijana, pa je naredio da se i Adrijan okuje i baci u tamnicu, gde će čekati dan mučenja zajedno sa ostalim hrišćanima.
Kada je Natalija saznala da je njen muž primio hrišćanstvo, nije zaplakala – naprotiv, obradovala se. Od tada je dolazila u tamnicu, služila mučenicima, hrabrila ih i ohrabrivala svog supruga da izdrži sve patnje. Kada su Adrijana šibali i mučili, ona ga je bodrila da ostane veran Hristu do kraja. Njena snaga i smirenost postale su jednako mučeničke kao i Adrijanovo stradanje.
Nakon dugog tamnovanja, car je naredio da mučenicima na nakovnju prebiju ruke i noge čekićima. U strašnim mukama, Adrijan je zajedno sa dvadeset tri hrišćanina predao dušu Gospodu. Natalija je, zajedno sa drugim pobožnim ženama, uzela njihova tela i odnela ih u Carigrad, gde su ih časno sahranile.
- Nekoliko dana kasnije, Natalija je u snu videla svog muža, obasjanog svetlošću. Obratio joj se rečima: „Dobro je što si došla ovamo, sluškinjo Hristova i kćeri mučenička. Hodi u pokoj svoj, pripremljen ti od Gospoda, i primi nagradu!” Ubrzo nakon toga, i ona se upokojila i pridružila mu se u večnosti.
Njihova priča vekovima inspiriše vernike, posebno supružnike. Adrijan i Natalija ostali su simbol bračne ljubavi i zajedništva – ljubavi koja prevazilazi smrt i koja se temelji na veri. Danas ih mnogi prizivaju u molitvi, tražeći snagu, slogu i istrajnost u braku i porodici.
Pravoslavni vernici veruju da upravo na ovaj dan supružnici treba da upale sveću i pomole se ovim rečima:
- „Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome primili su nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: njihovim molitvama spasi duše naše.”
Ova molitva smatra se blagoslovom za zdravlje i blagostanje porodice, a naročito za očuvanje zajedništva u braku.
- Domaći mediji, poput Politike i RTS-a, podsećaju da praznik Svetih mučenika Adrijana i Natalije danas ima i širu poruku. U vremenu kada su brak i porodica često na iskušenju, primer ovih svetitelja pokazuje da prava ljubav nije samo u radosti, već i u spremnosti da se rame uz rame prolazi kroz patnju i izazove.
Za vernike, današnji praznik nije tek istorijsko sećanje na mučenike iz davnine, već poziv da se i u savremenom životu neguju vernost, ljubav i istrajnost. Adrijan i Natalija ostaju večni svedoci da zajedništvo u veri može da pobedi i najveće muke i da bračna ljubav, kada je utemeljena na Hristu, nadilazi i samu smrt.
