Don Tomas, sa svojih sedamdeset godina, bio je kralj u svom malom selu. Njegovo bogatstvo, stečeno na zemlji i stoci, davalo mu je moć, ali mu nije donelo mir.
- Njegova prva žena, Rosa, umrla je pre deset godina, ostavivši ga sa tri udate ćerke koje su ga retko posećivale. Uprkos poodmaklim godinama, Don Tomas je i dalje sanjao o sinu koji će nositi njegovo prezime i nastaviti lozu, želja koja mu je ostala neispunjena.
Zato je odlučio da se ponovo oženi. Njegov izbor je pao na Marisol, dvadesetogodišnju ćerku siromašne porodice iz istog sela. Marisol je bila lepa i sveža kao proleće, ali siromaštvo ju je teško pogodilo. Njeni roditelji, kojima je bio potreban novac da plate lečenje najmlađeg sina, pristali su da je daju u zamenu za veliku sumu novca.
Iako nije želela, Marisol je pristala na brak iz ljubavi prema svojoj porodici, posebno prema bolesnom bratu. Uoči venčanja, sa suzama u očima, rekla je majci: “Samo se nadam da će biti dobar prema meni… Ja ću ispuniti svoju dužnost.”
Venčanje je bilo jednostavno, ali upadljivo, jer je Don Tomas želeo da celo selo zna da je i dalje “snažan” i spreman da dobije sina. Komšije su mrmljale i kritikovale veliku razliku u godinama, ali njega nije bilo briga. Smejao se sa zadovoljstvom, samouveren da će Marisol uskoro biti trudna.
Prva bračna noć: Tragedija u tišini
Stigla je i prva bračna noć. Don Tomas, elegantno odeven, popio je malo lekovitog likera za koji je verovao da će ga ponovo učiniti mladim. Uzeo je Marisoli za ruku i poveo je u spavaću sobu, očiju punih iščekivanja. Ona je, nervozna, naterala sebe da se osmehne, plašeći se da ga ne razočara.
Atmosfera je postala intimna. Don Tomas joj je šaputao nežnosti, kada mu se odjednom lice iskrivilo, a disanje postalo otežano. Pustio je Marisoli ruku, drugu je prineo grudima i teško pao na krevet.
— “Don Tomas! Šta vam je?”, vrisnula je Marisol, očiju punih užasa.
Pokušala je da ga pridrži, ali njegovo telo je već bilo ukočeno, obliveno znojem. Promukli jecaj mu se oteo iz grla, nateravši mladu ženu da zadrhti.
Očajna, Marisol je pozvala pomoć. Ćerke Don Tomasa i drugi rođaci upali su u sobu, zatekavši starca nepomičnog, a mladu nevestu kako plače, izgubljena u konfuziji. Te noći je nastao haos. Vriska, trčanje i plač. Odveli su Don Tomasa u bolnicu, ali su lekari mogli samo da potvrde najgore: doživeo je težak srčani udar.
Vest se proširila selom. Ljudi, koji su već šaputali o nejednakom braku, sada su govorili još glasnije. Neki su žalili Marisol, drugi su se podsmevali: “Nije stigla ni sina da mu rodi… sudbina je pravedna.”
Optužbe i poniženje: Suočenje sa porodicom
Ali najgore je tek sledilo. U bolnici, dok je starac ležao na samrti, njegove tri ćerke su stale ispred Marisol.
“Ti si kriva za ovo!”, vrisnula je najstarija. “Ubico! Došla si samo po njegov novac! Nećeš dobiti ni dinara!” Optužile su je, ponizile, i izbacile iz bolnice, ostavljajući je samu da se suoči sa besom cele porodice.
Nakon sahrane, na kojoj su je ćerke Don Tomasa ignorisale i gledale sa prezirom, usledilo je čitanje testamenta. Marisol je pozvana, više iz formalnosti nego iz poštovanja. Sela je u ćošak advokatske kancelarije, nevidljiva i nema.
Tri ćerke su sedele napred, nestrpljivo čekajući da čuju kako će podeliti očevo bogatstvo. Advokat je počeo da čita. Sitnije nekretnine, novac na računima – sve je bilo podeljeno njima. A onda je došao do glavnog dela – ogromne farme i kuće u kojoj je starac živeo.
“Glavnu farmu i kuću,” pročitao je advokat, praveći pauzu, “ostavljam svojoj supruzi, Marisol.”
Ćerke su skočile na noge, lica izobličenih od besa. “Šta?! To je nemoguće! Ona ga je ubila!”
“Molim za tišinu,” rekao je advokat. “Postoji uslov.”
Nastavio je da čita: “Marisol nasleđuje imanje, ali samo pod uslovom da u roku od godinu dana od moje smrti, rodi mog sina i naslednika.”
U sobi je nastao muk. A onda, grohotan smeh. Ćerke su se smejale, histerično. “Naslednika? Pa on je mrtav! Kako će to izvesti, veštica?”, vikala je najstarija. Bile su sigurne. Imanje će, nakon godinu dana, automatski pripasti njima. Marisol je sedela, osećajući kako je talas poniženja ponovo preplavljuje.
Pakao i iznenađenje: Istina koja dolazi
Meseci koji su usledili bili su pakao. Novac od “miraza” otišao je na lečenje njenog brata. Marisol se vratila u svoju siromašnu porodičnu kuću, trpeći podsmehe celog sela. Ćerke Don Tomasa su je javno nazivale ubicom i prevarantkinjom. Čekale su samo da istekne godina dana pa da je i zakonski unište.
Marisol je ćutala. U tišini, njen stomak je počeo da raste.
Rodila je dečaka. Snažnog, zdravog dečaka, sa očima starca koji ga nikada nije video.
Na dan kada je isticala godina od smrti Don Tomasa, tri ćerke su sa advokatom došle na farmu, spremne da preuzmu posed. Smejale su se, planirajući šta će prvo prodati.
A onda su se kapije farme otvorile. Polako, dostojanstveno, ušla je Marisol. Više nije bila uplašena devojčica. Bila je žena. Majka. U naručju je nosila malog dečaka, umotanog u belo.
Stala je ispred njih. “Došla sam da preuzmem ono što pripada mom sinu,” rekla je mirno.
Ćerke su se zaledile. Advokat je prišao, uzeo bebu u naručje i pogledao ga. Dečak je bio nepogrešiva kopija starog Don Tomasa.
“On je… on je naslednik,” promucao je advokat.
Te večeri, Marisol je po prvi put ušla u kuću kao njena prava vlasnica. Nije ispunila dužnost koju su joj nametnuli. Ispunila je svoju sudbinu. Više nije bila kupljena nevesta. Bila je gospodarica svog života, a u kolevci pored nje spavao je budući gospodar imanja.
