Mitrovdan, 8. novembar, predstavlja jedan od najvažnijih praznika u srpskoj tradiciji, a verovanja i običaji vezani za ovaj dan duboko su ukorenjeni u narodnom životu. Osim što je peta po značaju srpska slava, Mitrovdan je i dan kada se narod oslobađa svakodnevnih briga i veruje da se na osnovu njega može predskazati kakva će biti predstojeća zima.
- Mitrovdan je posvećen Svetom Dimitriju, poznatom kao Mirotočivi, jer se prema narodnom predanju, njegov grob odisao mirisima bosiljka i smirne, što je postalo simbol mirnog života i blagostanja. Iz tog razloga, veruje se da bi na Mitrovdan u kuću trebalo uneti svež bosiljak, koji je simbol mira i dobrih želja za kuću i njene ukućane.
Jedno od najpoznatijih verovanja vezanih za Mitrovdan je da se na osnovu vremena tog dana može predvideti kakva će biti zima. Ako na 8. novembar bude mraza, to je znak da će zima biti duga, hladna i sa puno snega. S druge strane, ako na Mitrovdan bude sunčano vreme, veruje se da će zima biti blaga. No, ako padne sneg, narod veruje da će snežne padavine trajati sve do aprila, što znači da će zima biti izuzetno snažna.
S obzirom na ovo, mnogi ljudi priželjkuju sunčan Mitrovdan, jer bi to prema narodnim verovanjima značilo lakšu i prijatniju zimu. Pored vremenskih prognoza, Mitrovdan je i vreme za završavanje važnih poslova, jer postoji verovanje da svi veliki poslovi treba da se završe pre ovog praznika, kako bi godina bila srećna i uspešna. Takođe, na ovaj dan se peva pesma “Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrovdanak, hajdučki rastanak”, koja simbolizuje završetak letnjih i početak zimskih poslova.
- Mitrovdan je i dan kada se izuzetno pažljivo postupa prema deci. U narodu postoji verovanje da na ovaj dan, uprkos tome što deca mogu biti nestašna ili neposlušna, roditelji ne bi smeli da ih grde. Prema tradiciji, ako se deca grde na Mitrovdan, biće nestašna tokom cele godine, pa se stoga veruje da je bolje oprostiti im male greške kako bi u budućnosti bili poslušniji.
Na Mitrovdan se takođe praktikuje i obred svećenja vodice, koji je važan deo slavskih običaja. Domaćica priprema sve što je potrebno za ovaj obred, uključujući posudu sa vodom, buket bosiljka, sveću, kadionicu i spisak ukućana. Parohijski sveštenik dolazi u kuću kako bi obavio svećenje vodice, a svi ukućani, ako je moguće, treba da prisustvuju tom obredu. Osvetljena vodica se potom pije, a ostatak se koristi za pripremu slavskog kolača. Domaćica, dan pre slave, mesi kolač od pšeničnog brašna i osvećenim vodicama, a kolač se ukrašava simbolima vere, među kojima je centralni ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje), što je znak nade i blagoslova.
Ovaj dan, pun narodnih običaja i verovanja, nosi sa sobom i duhovnu dimenziju, pomažući svakom verniku da se poveže sa tradicijom i da unese u svoju kuću mir, blagostanje i nadu u nadolazeće vreme.
