BONUS TEXT
Putovanje kroz istoriju čokolade ne počinje u fabrici ni u prodavnici punoj slatkiša, već u srcu drevnog Meksika. U nastavku više…
Čitalac zamišlja sebe kako stoji među Majama i Aztecima, dok ratnici i sveštenici sa dubokim poštovanjem u rukama drže seme koje oni nazivaju darom bogova. Od njega spravljaju gusti i gorki napitak, „xocolatl“, u kojem nema traga šećeru, već ljuta paprika daje snagu i izaziva vatru u grudima.
Na tom mestu shvatamo da čokolada nije samo poslastica – ona je bila simbol moći, obredna tečnost i valuta kojom se kupovalo pile ili odeća.
Dok hodamo dalje kroz vekove, nailazimo na dolazak Španaca. Hernán Cortés ulazi u ovu priču kao posrednik između dva sveta. On prenosi recept za taj napitak u Evropu, ali evropski dvorovi ne prihvataju njegovu gorčinu. Zato se menjaju sastojci, ljutina nestaje, šećer i vanila dolaze u prvi plan, i pred nama se rađa slatka čokolada aristokratije. U kraljevskim salonima ona postaje simbol raskoši i afrodizijak za bogate, dok običan narod o tom napitku može samo da sanja.
- U ovom trenutku sećamo se i domaćih izvora koji beleže kako su i naši prostori reagovali kada su prvi put čuli za čokoladu. „Politika“ u jednom starom feljtonu podseća da su austrougarske kuće preko Beča donosile prve čokoladne proizvode na Balkan, a da je u početku bila namenjena vojnicima i imućnijima. Tako se i kod nas ponovila ista priča: čokolada je ušla na velika vrata, kao luksuz i simbol nečeg nedostižnog.
Putopis dalje vodi u Švajcarsku 19. veka. Na ulicama malih gradova oseća se miris kakaa koji prolazi kroz nove mašine. Coenraad van Houten otkriva način da se iz mase izdvoji kakao puter, i odjednom tekstura postaje mekša, a proizvod dostupniji. Zatim dolazi trenutak koji menja sve – Daniel Peter i njegov prijatelj Henri Nestlé stvaraju prvu mlečnu čokoladu. To više nije samo napitak ili prah, već pločica koju je moguće držati u ruci. Čitalac sada zamišlja kako u fabrici nastaje prva tabla koja će osvojiti svet.
- Kako putujemo kroz industrijsku revoluciju, pred nama izranjaju imena poput Cadbury, Hershey i Mars. Oni pretvaraju čokoladu u globalni proizvod. Na ulicama Londona i Njujorka prodavnice mame prolaznike mirisom, a bomboni i praline postaju deo svakodnevnog života. Naši prostori takođe dobijaju prve fabrike, a „RTS“ u svojim arhivskim emisijama beleži da su u Jugoslaviji sredinom 20. veka fabrike poput „Štarka“ i „Kraša“ počele masovno da proizvode čokolade i napolitanke koje su postale deo detinjstva generacija.
U savremenom putovanju stižemo do naučnih otkrića. U laboratorijama širom sveta potvrđuje se ono što su Maje osećale instinktivno – kakao zaista ima lekovita svojstva. Tamna čokolada bogata flavonoidima poboljšava cirkulaciju, štiti srce i smanjuje stres. Umerena konzumacija donosi osmeh ne samo zbog ukusa već i zbog hemije tela. Domaći portal „Blic“ u rubrici Zdravlje navodi da srpski kardiolozi sve češće preporučuju malu kockicu tamne čokolade kao deo ishrane, jer može smanjiti rizik od hipertenzije.
- Putopis završavamo u današnjem vremenu, kada festivali čokolade okupljaju hiljade ljudi, a muzeji u Parizu ili Briselu čuvaju njenu istoriju kao blago čovečanstva. Dok posmatramo decu kako biraju šarene table i odrasle kako uz kafu grickaju praline, shvatamo da je čokolada prešla neverovatan put: od svetog napitka do univerzalnog jezika radosti. U svakoj kockici krije se deo istorije i emocije – dokaz da hrana može biti i kultura, i valuta, i uteha, i ljubav.
